Прочитај ми чланакСрбија је званично премашила 5.000 умрлих од короне. У те бројке сумњају и лаици и стручњаци. Да нешто не штима са српском статистиком указује и професор Медицинског факултета, генетичар Оливер Стојковић. "Када упоредите Србију са неким другим земљама, ви схватите да ту постоји поприлична разлика. Према глобалној статистици између 2,5 и 3 посто људи који су доказано заражени умире од ковида. Код нас, када поделите пријављени број умрлих од ковида и број људи који је званично регистован као заражен, ви долазите до вредности од око 1 посто", каже овај стручњак у изјави за Нова.рс.
Да је број преминулих већи од званичне статистике чули смо крајем септембра и од члана Кризног штаба Предрага Кона.
“Обрадио сам податке до јуна месеца – три пута је било више смртних случајева од ковида 19 него што је било писмено пријављено”, рекао је тада Кон.
Убрзо се због те изјаве покајао, па смо само два дана касније од Кона чули и: “Боље да нисам рекао три пута више. Не може на целу Србију да се примени та процена”.
И наш саговорник, доктор Стојковић, каже да је имао увид у Конову статистику.
“Ја сам видео тај рад доктора Предрага Кона са табелама. Он је у том раду показао да постоји вишак смртности, да је у одређеним месецима током прошле године већи број људи преминуо него што се то дешавало у неким ранијим годинама. Тај вишак смртности се мора нечему приписати. Имајући у виду да траје пандима, онда је најразумније тај вишак смртности приписати ковиду”, објашњава Стојковић.
Он подсећа и на то да смо више пута од званичника чули како ћемо анализе тих података сазнати после пандемије.
Стојковић примећује и да су бројеви преминулих по градовима у збиру већи него што је то случај на територији читаве Србије.
“Читава та математика је непрецизна, имајући у виду да смо ми као грађани изгубили поверење и у све остале податке – број тестираних, број позитивних случајева. Проценат преминулих би требало да се добије тако што поделите број преминулих са укупним бројем позитивних. Ми нисмо сигурни ни у именилац ни у бројилац, а треба да коментаришемо количник. Нисмо сигурни ни у један елемент те математике”, примећује Стојковић.
Има и поруку за оне који се питају, како то без обдукције можемо да будемо сигурни у то да је неко преминуо баш од короне?
“Неке ствари су очигледне и мислим да их и не треба доказивати. Сви ти људи су умрли у болницама, након што су лечени од коронавируса. Да ли су они пали са кревета, премијерка је помињала и неке аутобусе? Ако не постоји сумња да сте заправо умрли од нечег другог, а не од короне, онда нема разлога да се у дијагнозу сумња. Током целе прошле године се научило који су то симптоми ковида и од чега пацијенти који су заражени короном умиру. Постоје јасно дефинисане ситуације и околности у којима се обдукција тражи”, појашњава наш саговорник.
Подсећа и на то да су бројни статистичари указали на то да је оваква динамика промене бројева апсолутно статаистички немогућа.
“Математичари и физичари кажу да ово не личи ни на једну реалну вредност. И БИРН је имао увид у базу података која показује да је број преминулих већи. Оно што се види и што се може упоредити са било којим реалним показатељем је да је значајно већи број људи умро од последица заражавења короном од оног који нам се званично саопштава”, наводи Стојковић.
Не сумња само домаћа јавност, недавно је на проблем са српским бројкама указао и британски Економист.
Према писању тог еминентног листа, у Србији је у периоду од 1. априла 2020. до 31. јануара 2021. године умрло 17.090 људи више него иначе, од чега је од последица короне умрло 4.000. Економист наводи да, колико год биле суморне цифре умрлих од короне које светске владе свакодневно објављују, број умрлих од ковида 19 је можда још већи. На листи 50 земаља са “прекомерним смртима”, Србија је на седмом месту, после Перуа, Русије, Северне Македоније, Бугарске, Литваније и Мексика.
Тим поводом у изјави за Нова.рс огласио се и епидемиолог Зоран Радовановић, који већ месецима покушава да се избори за истину и потпуне податке о броју преминулих од короне у Србији.
“Тхе Ецономист наводи разлоге привидно мањег умирања од ковида 19 који су последица ненамерних пропуста у евидентирању. Ти аргументи стоје, али ми смо у Србији несавршеностима административне природе додали један нов квалитет: свесно кривотворење података. Одступања од истине била су таквих размера да сам их летос назвао највећом подвалом у преко 800 дугој историји српске медицине” преимећује Зоран Радовановић.
Он примећује да је реч о нашој патолошкој потреби да се себи и свету представљамо бољим него што јесмо.
“Ефекат тог марифетлука је више отужан него комичан, као кад се стара фрајла накинђури на начин да само још више потенцира своје недостатке. Подвалу је још у јуну до краја раскринкао БИРН. Аргументација је била толико убедљива и необорива попут мата у шаху, туша у рвању или нокаута у боксу. Здравствене власти из тога нису извеле поуку, па су наставиле да се брукају на све провидније начине”, каже Радовановић.
Он се присећа и летошњег таласа панемије, свих нелогичности у подацима који су нам тада изношени.
“Сећамо се летошње инструкције надлежних да током дугих 35 дана број умрлих не сме да пређе један. Вероватноћа да се бројеви природно поређају на званично приказани начин била је један на скоро четири милиона! Сличне интервенције неке “божје руке” су се упорно понављале, па је током месец дана ове године одлучено (!?) да број умрлих варира у уским границама 15+/-1, односно ретко +/-2. Пандемија би морала да се понови четири милијарде пута (!) да би се једном забележила тако необична расподела умирања. Тиме смо далеко зашли у област фантастике”, констатује Радовановић.
Он наводи да је од ковида 19 током календарске 2020. године умрло 3211 особа, а вишак смртности у односу на претходну годину (слично важи и за вишегодишњи просек) је скоро 14.000.
“Врло је вероватно да је пандемија у Србији однела 2,5-4 пута више живота него што показује званична статистика. У истој или већој мери разликују се званични и процењени бројеви тестираних ПЦР методом и оболелих. Суштина је у прављењу разлике између несавршености статистике смрти и свесног шибицарења са цифрама. Прво је опростиво, а друго није”, закључује Радовановић.
Одмах по писању британскол листа, 17. марта, Нова.рс се обратила и званичницима како бисмо од њих добили кометар поводом сумње на прекомерне и још увек неевидентиране смрти.
Позвали смо и писали поруке Предрагу Кону, Дарији Кисић Тепавчевић, Браниславу Тиодоровићу, Мирсаду Ђерлеку, и Верици Јовановић.
Знаке живота показао је Тиодоровић који нас је упутио на “Батут”. Директорка “Батута” Верица Јовановић нас је замолила да јој пошаљемо линк са текстом Економиста, то смо учинили, али одговор још нисмо добили.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 25, 2021
