Прочитај ми чланак
Место уз бок великог Николе Тесле на платоу испред Електротехничког факултета може да припадне само једном човеку – чувеном научнику Михајлу Пупину.
Заслужио га је својим патентима, својим научним радом и својим доброчинством. Тако би двојица најпознатијих Срба у Америци и симболички била уједињена на тлу земље коју су обојица тако волела.
Фондација Младена Селака, још једног угледног Србина из Америке, заједно са „Новостима“ покреће акцију да се Србија како доликује одужи једном од својих највећих научника.
– Док је Тесла и данас права медијска звезда, Михајло Пупин је помало у запећку – каже Милан Божић, председник фондације која је основана по узору на Пупинов фонд. – Пупин не само да је био велики научник који је био изузетно цењен у Америци већ је био и највећи заступник српских интереса у тој земљи. Никада није штедео своју имовину и утицај да помогне Србији. Када су га упозорили да превише ризикује, једноставно је одговорио: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја.“ Зато мислимо да, у најмању руку, заслужује да му се подигне споменик поред Николе Тесле.
Иницијатива за подизање споменика само је један од корака у акцији очувања и популаризације дела Михајла Пупина. Српска академија наука и уметности, чији је председник Никола Хајдин, који је истовремено и председник управног одбора Фондација „Младен Селак“, подржала је идеју да се Пупину подигне споменик и Влади Србије упутила предлог за оснивање музеја Михајла Пупина.
Фондација „Младен Селак“ ових дана штампа Пупинову аутобиографију „Од пашњака до научењака“, и читав тираж ће поделити ученицима школа у Србији. Фондација је већ обновила Пупинову родну кућу у Идвору и издала пригодну поштанску марку.
Српски научник најпознатији је по открићу Пупинових калемова, који су омогућили преношење телефонског сигнала на велике удаљеност. Заслужан је за 24 патента који су имали велики значај за развој телефоније, телеграфије, рендгенологије и електротехнике. Не може се рећи да је Пупин у Србији заборављен и већина људи ће га лако повезати за развојем телефона, али није много оних који знају да је списак његових заслуга за науку, као и за нашу земљу, много дужи.
– Мало људи у Србији зна да је Пупин, осим што је био велики научник био и талентован писац – каже Божић. – За своју аутобиографију „Од пашњака до научењака“ добио је Пулицерову награду и верујем да би та књига требало да буде део обавезне лектире за српске школарце.
Пупин је српски народ задужио и заступањем српских интереса у Америци. Као угледни научник, али и политички изузетно утицајан, постигао је да се разграничење после Првог светског рата реши повољније за новоформирану Краљевину СХС. Писао је америчком председнику Вудроу Вилсону и убедио га да не призна, по тадашњу државу неповољан, Лондонски уговор између савезника и Италије.
Велики научник, вешт у политичким питањима, био је и велики добротвор. Основао је фондове за помоћ ђацима у старој Србији и Македонији, помагао ученике у Идвору, додељивао награде пољопривредницима. Направио је задужбину при Народно-историјско-уметничком музеју у Београду, из чијих фондова су купована уметничка дела. У Америци је основао једну од најстаријих исељеничких организација. Организовао је и Коло српских сестара, помагао окупљање добровољаца 1914. године и личним средствима гарантовао испоруке хране Србији.
ОДНОС СА ТЕСЛОМ
У почетку пријатељи, двојица српских великана, Михајло Пупин и Никола Тесла, веома брзо су се разишли. Карактери су им били потпуно супротни – Тесла је био аскета и ексцентрик, а Пупин друштвен и спретан у политици. Успео је и да заради велико богатство за себе и своју породицу. Ипак, једна од последњих жеља Михајла Пупина била је да види Теслу. После 30 година, двојица великана поново су се срели над Пупиновом самртном постељом. Тесла му је рекао: „Како си, мој стари добри пријатељу?“, а Пупин је заплакао. После тога су остали сами и Никола Тесла никада није открио о чему су разговарали.
ИНСПИРИСАО БИЛА ГЕЈТСА
Михајло Пупин био је најпубликованији научник у историји, најбољи лобиста кога је Србија икада имала у Америци и научник на кога се данас позива Бил Гејтс – стоји у предлогу САНУ и Фондације „Младен Селак“ за подизање споменика и оснивање музеја великом научнику. – Пупинов калем био је револуција у телефонској, телеграфској и радио-индустрији. Његови проналасци спојили су народе и континенте, а људи на планети почели су да разговарају телефоном на велике даљине. Најбогатији човек на свету, Бил Гејтс, својевремено је о Пупину казао следеће: „Информатичка револуција у Сједињеним Америчким Државама незамислива је без открића Михајла Пупина“.
