Прочитај ми чланак
На данашњи дан 1915. године српска војска праћена избеглицама почела је у Првом светском рату повлачење преко врлети данашње Албаније.
Врховна команда одлучила се на овај потез избегавши капитулацију по сваку цену. На острво Крф стигло је 135.000 српских војника, у Бизерту око 12.000, а од глади, болести и албанских разбојника страдало је више од 240.000 људи. Обновљена Српска војска је ипак 1918. пробила Солунски фронт, ослободила Србију и створила Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Уобичајен назив за повлачење српске војске преко Албаније и Црне Горе током Првог светског рата је Албанска голгота (по Христовом страдању на брду Голгота код Јерусалима). На овај потез команда је била приморана под притиском велике аустро-угарске, немачке и бугарске офанзиве, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна.
Стање српске војске било је изузетно неповољно. Владао је општи замор; слаба исхрана, недостатак ратне опреме, а пристизала је зима. Ипак, војно-политичко вођство Србије није желело да напусти рат на страни савезника. Узевши Ниш и Скопље, непријатељске силе су оствариле свој стратешки циљ и успоставиле копнену везу са Турском. Пошто је помоћ савезника, коју је српска војска очекивала, изостала, главнокомандујући српске војске, војвода Радомир Путник, издао је своје последње и најболније наређење: покрет преко Албаније према Јадранском мору – у сусрет савезницима.
Уништивши или закопавши своју артиљерију, српска војска је 3. децембра 1915. кренула пут Албаније и Црне Горе. Кретање је било споро, по залеђеним путевима, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије.
Према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу је стигло око 110 хиљада војника и 2350 официра. Резултат албанске голготе, заједно са страдањима која су била њена последица, износи скоро 250 хиљада несталих, умрлих, погинулих или заробљених Срба.
Историја
Француски маршал Жозеф Жофр је о повлачењу српске војске преко Албаније рекао следеће: Повлачење наших савезника Срба под околностима у којима је извршено превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено.
Значајне личности
Краљ Петар Први Ослободилац, Краљ Александар Први Ујединитељ, војвода Радомир Путник, војвода Живојин Мишић, војвода Степа Степановић, војвода Петар Бојовић, војвода Павле Јуришић Штурм, Никола Пашић.
1869 – рођен је српски правни стручњак Слободан Јовановић, професор универзитета, председник владе Краљевине Југославије, председник Српске краљевске академије. Јовановић је најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. в.
Његови историографски радови такође су непревазиђени. После Другог светског рата осуђен је у одсуству на 20 година робије, као „ратни злочинац“ на процесу Дражи Михаиловићу и до краја живота остао је у емиграцији у Британији. Сматран је једним од највећих светских ауторитета у области теорије уставног права. Био је веома плодан аутор. Главна дела: „Вођи Француске револуције“, „О суверености“, „О држави“ (Основи једне правне теорије), „Уставобранитељи и њихова влада“, „Светозар Марковић“, „Макијавели“, „Друга влада Милоша и Михаила“, „Влада Милана Обреновића“, „Уставно право Краљевине Србије“, „Уставно право Краљевине СХ“.
1914 – У јеку Колубарске битке у Првом светском рату, у складу с наредбом команданта Прве српске армије генерала Живојина Мишића, српска војска прешла је у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор-Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протерале је преко Саве. После велике победе српске војске, која је имала огроман војни и политички значај за Србију и њене савезнике у Првом светском рату, Мишић је унапређен у чин војводе.
1952 – Умро је Милан Грол, српски политичар, дипломата, позоришни и књижевни критичар, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке. Као близак сарадник најугледнијег српског књижевног критичара Јована Скерлића објавио је мноштво књижевних и позоришних критика у „Српском књижевном гласнику“. У Другом светском рату био је министар у емигрантској влади у Лондону.
У земљу се вратио 1945. и накратко је био потпредседник владе, док није постало сасвим јасно да режим Јосипа Броза само симулира неке демократске норме. Дела: чланци и есеји „Позоришне критике“, „Из позоришта предратне Србије“, „Лондонски дневник“, „Дневни записи“, „Кроз две деценије Југославије“, „Искушења демократије“.
1978 – Умрла је српска глумица Љубинка Бобић, чланица београдског Народног позоришта. Започела је каријеру 1921. у Београду као тумач улога наивних, несташних, враголастих девојака, освојивши убрзо гледалиште ведрином и непосредношћу. Тумачећи карактерне улоге исказивала је изузетно сценско умеће. Њену каријеру је највише обележила ненадмашна интерпретација Живке у „Госпођи министарки“ Бранислава Нушића.
(РТВ, Српски код)
