Прочитај ми чланакДа ли је Младом Босном командовао Апис и још неколико важних питања
То се десило у Сарајеву 28. Јуна 1914. године када су у терористичком нападу убијени аустријски престолонаследник и његова супруга. У седмочланој терористичкој скупини „младобосанаца“ налазио се, осим Срба и један босански Муслиман – Мухамед Мехмедбасиц.
Privođenje Gavrila Principa nakon atentata, Foto: Wikipedia
Међутим, из ове скупине издвајају се два члана која су највише заслужна за овај атентат. То су Недељко Чабриновићбацио, који је бацио бомбу на аутомобил у коме се налазио Фердинанд и Гаврило Принцип као главни атентатор.
Гаврило Принцип, рођен је 25. јула 1894. године у Обљају. Био је југословенски националиста повезан са покретом Млада Босна.
Млада Босна је једна од многих национално-револуционарних организација, чији је циљ била политичка и национална слобода и они су се борили против колонијалне управе Аустроугарске.У Босни и Херцеговини, као аустроугарској провинцији, Србима се порицало право на језик, школе и идентитет. Припадници Младе Босне узоре су проналазили у страним национално-револуционарним организацијама, које су такве проблеме решавале атентатима.
Након немилог догађаја, настале су сумње да је сам атентат организовао Драгутин Димитријевић Апис, вођа “Црне руке“. Међутим, ако би се икада доказала његова веза са Младом Босном то би и Србију могло довести у везу са догађајима у Сарајеву на Видовдан 1914. године, тако да никада није доказано да је он организовао овај догађај. Према неким наводима, Апис и Гаврило Принцип се никада нису срели, иако су неки чланови ових организација међусобно сарађивали.
Већина чланова Црне руке сматрала је да је национални циљ окончан ослобођењем старе Србије и Македоније и да је на следећим генерацијама да ослободе Босну и Херцеговину и створе Југославију. Аписова намера је била да се аустроугарски престолонаследник само заплаши и , према неким наводима, он је послао своје људе да спрече овај атентат.
Иако је пуковник Апис, на Солунском процесу прихватио одговорност, многи сматрају да се овим чином жртвовао за Србију.
У време атентата, Гаврило Принцип је био малолетан и није могао да буде осуђен на смртну казну, па је осуђен на дванаест година затвора, где је био извргаван константним мучењима. Током суђења говорио је да се залаже за уједињење свих Јужних Словена и ослобођење од Аустроугарске.
Преминуо је пред крај Првог светског рата, 28. априла 1918. године у затвору у Терезину, од последица туберкулозе, према изворима, пред смрт је због лоших услова и болести имао једва четрдесет килограма.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 25, 2019
Наш нобеловац Иво Андрић је давне 1934. писао о Младој Босни
– Не жалећи се и примајући ход догађаја и ред ствари у људској судбини, не тражећи од новог нараштаја више разумевања него што он може да га има, ми, из 1914. године, упиремо данас један другом поглед у очи и са жаром, али и са том дубоком меланхолијом, тражимо оно наше из 1914. године, што је изгледало страшно, дивно и велико, као међа векова и раздобља, а што полако нестаје и бледи као песма која се више не пева или језик који се све мање говори.
Али, између себе, гледајући један другом у зенице које су виделе чуда, права чуда, и остале и даље живе да гледају ово свакодневно сунце, ми подлежемо увек неодољивом, за нас вечном чару тих година. Тада ми опет добивамо крила и окриље патње и жртве савладаног страха и прежаљене младости.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 25, 2019
И док нас траје, ми ћемо у себи делити свет по томе на којој је ко страни био и чиме се заклињао 1914. године. Јер то лето, лето 1914, жарко и мирно лето, са укусом ватре и леденим дахом трагедије на сваком кораку, то је наша права судбина. –
Гаврило Принцип је остао упамћен као једна од најконтроверзнијих личности са наших просторам о којој се и данас покрећу разне полемике. Највећа полемика која се свих ових година води је та да ли је он херој или злочинац.
