Прочитај ми чланак
Грађани су својим телима спречили Роберта Матијевића да одузме супруги ћерку. Да је Роберт у пратњи извршног судије и представника хрватске амбасаде ушао у центар, за Наташом би била расписана потерница.
Хрват Роберт Матијевић није успео, упркос судској одлуци, да у Љигу, у Центру за социјални рад, узме троипогодишњу ћерку Леу од српске мајке Наташе и одведе је у Загреб. Он се није у центру ни појавио. Извршење су спречили грађани Љига, али и радници Колубаре, Лазаревчани и остали у мирном протесту.
Дестека минута пре 15 сати директор Центра за социјални рад Милан Јовановић организовао је коинференцију за новинаре на којој је потврдио да до извршења судске пресуде није дошло, за шта није кривац центар.
Како је рекао, ова институција није тог дана контактирала ни са Наташом, ни са Робертом, а психолог центра у претходне две недеље покушао је девојчицу да припреми за пут.
Детаље о случају није могао да износи, само је рекао да се дете добро адаптирало на Србију, али да то мишљење нису имали коме да дају јер их суд није ништа питао.
Окупљени, међу којима је било пуно гимназијалаца, мајки са бебама, младих и старих, па и један свештеник, направили су још пре 12.30, за кад је заказан протест, „живи зид“ испред оба улаза центра. Роберт Матијевић је у локалну полицијску станицу стигао око 12.15, мада је извршење заказано у центру за подне.
Ту је полиција, како је саопштено окупљенима, вршила „безбедносну проверу“ да ли гост из Загреба може у пратњи извршног судије и представника хрватске амбасаде несметано да стигне до центра. Мисија се испоставила као немогућа и Матијевић до 15 сати, док центар није закључао просторије, није стигао.
Да је успео, судски би било констатовано да се мајка са дететом није појавила, и за њом би аутоматски била расписана потерница. Овако, судија је само могао да констатује да извршење није обављено, и целу процедуру мораће да закаже поново.
– Синоћ сам легла са Наташином реченицом у мислима:
„Ја сам тренутно црв у прашини. Ваљам се као црв. Може ли неко да ми помогне?!“ Људи, пријатељи, не дајмо да Наташа и њена Реа буду црви који се ваљају по прашини. Помозимо им – рекла је Данијела Гајић, једна од организаторки скупа подршке земљакињи, која је пре три године побегла од породичног насиља из Загреба у Србију.
– Сви се ових дана трудимо да Реа не осети да се нешто дешава, јер је већ доста претрпела – каже девојчицина бака, Наташина мајка, Гордана Ђорђевић.
– Кад је дошла, била је уплашена. Нисам смела да викнем Наташу из кухиње у собу, јер чим би Реа чула повишен глас, почела би да вришти. Две године је ишла код психолога и логопеда. И таман кад се коначно ослободила страхова, навикла на вртић, другаре, околину, кад се осећа сигурно и безбедно, Роберт хоће да је води у Загреб!
Телеграм подршке послао је и одбојкашки репрезентативац из Љига Марко Ивовић, који је поручио да је мајчинско право јаче од сваког другог. Поред осталих телеграма, стигла је и подршка од наших људи из далеке Аустралије, а преко друштвених мрежа овим поводом огласиле су се и певачице Гоца Тржан и Ана Кокић.
Гордана тврди да је њена ћерка током брака са Робертом била жртва економског, емоционалног, националног, па и верског насиља. Каже да је Роберт Наташи ограничавао контакте са родитељима и пријатељима:
– Кад је дошао у Љиг, мој муж га је прво питао да ли је учествовао у рату у Хрватској. Слагао је да није, да је он у Загребу познат као миротворац. Испоставило се не само да је учествовао, него је и одликован. Наташа дуго није хтела да прича шта јој се дешава, није хтела да ме оптерећује.
Два пута сам била код њих у Загребу и сама сам се уверила у болесну атмосферу. Неколико пута сам молила Роберта да дође у Љиг да види Реу. Ниједном није дошао осим кад је то организовао центар за социјални рад, и није дао ни динара.
Наташина двадесеттрогодишња сестра Невена је била посебно тужна:
– Не могу да верујем да је одузимање детета заказано на дан Наташиног рођендана! Да ли Роберт размишља о томе да Реа буквално не може да заспи ако Наташа није поред ње? Да ли њега то занима, ако већ воли своје дете? Знате ли ви да Реа јако дуго није пуштала Наташу из видокруга. Плашила се да не остане без мајке. Мада се сви трудимо да не причамо ништа пред њом, питала ме је: „Обећаваш да ме Роберт неће одвести?“
На протесту подршке говорили су многи, деца су рецитовала, певала се српска химна, а говорили су и Владан Глишић и Бошко Обрадовић из Покрета Двери, који су рекли да су у Љиг дошли да одбране највећу светињу – породицу, а не из политичких разлога, и да Србија мора да буде сигурна кућа за све своје држављане. Грађани Љига упутили су апел за помоћ и саветнику председника Србије Оливеру Антићу, а на „фејсбуку“ је организована петиција за помоћ Наташи да остане уз своје дете.
– Ако се у Београду наш апел не чује добро одавде, из срца Шумадије, доћи ћемо и у Београд да нас држава боље чује – поручила је Данијела Гајић. Неколико грађана потврдило је да је Наташа са девојчицом била у маси, али се крила од новинара.
Сабор жена Покрета Двери: Децу вам не дамо!
Ми пре свега позивамо чланове Владе Републике Србије да се не скривају и да јавно кажу због чега мајке у Србији немају елементарна родитељска права, због чега су деца незаштићена од насиља система и удворички жртвована. Позивамо све јавне личности да и сада покажу своју хуманост и своју солидарност са мајком која дуже од две године води битку за своју кћерку.
Због чега ћуте премијер и његов први заменик? Јесу ли ћутали када је њима прећено? Јесу ли заштитили своју породицу? Има ли краја понижењима и разбијању породица у Србији? Продали су Косово, сад продају и децу! Да ли је за њих ишта свето?
(Вечерње новости, фото: П. Милошевић)
