Прочитај ми чланак

ЛИЦЕМЕРНИ СКОТ: Саучешће породицама погинулих у НАТО бомбардовању, залутале бомбе

0

Приликом полагања венаца на споменик америчкој докторки Розали Слотер Мортон која је помагала Србији у Првом светском рату, Скот је рекао да су се деведесетих година владе САД и Србије нашле на супротним странама, али да је то део "заједничке историје".

Амерички амбасадор Кајл Скот је у Београду изразио саучешће породицама погинулих у ратовима деведесетих, укључујући и оне који су страдали у ваздушним нападима НАТО снага 1999. године.

Приликом полагања венаца на споменик америчкој докторки Розали Слотер Мортон која је помагала Србији у Првом светском рату, Скот је рекао да су се деведесетих година владе САД и Србије нашле на супротним странама, али да је то део „заједничке историје“.

„Током кратког периода деведесетих, америчка влада и влада Југославије под (Слободаном) Милошевићем нашле су се на супротним странама. Иако на то гледамо као на тренутно скретање са дугогодишњег пута савезништва и пријатељства међу нашим државама, ипак је и то део наше заједничке историје“, рекао је Скот.

Он је рекао да су у балканским ратовима деведесетих година, хиљаде невиних цивила погинуле „у безумном ратном насиљу“ и додао да је данас близу места на којем је залутала НАТО бомба 1999. године „трагично угасила три недужна живота“.

„Желим да овом приликом изразим саучешче породицама погинулих у ратовима из деведесетих, укључујући и оне који су страдали у ваздушним нападима НАТО снага“, рекао је Скот.

Амбасадор САД је заједно са помоћником градоначелника Андрејом Младеновићем положио венац на споменик америчкој докторки Розали Слотер Мортон која је помагала Србији у Првом светском рату, у склопу обележавања 100. годишњице његовог завршетка. Он је рекао да с градом Београдом с поносом обележава крај „рата који је донео неизрециву патњу и опустошио читав европски континент у парку који је понео име Американке која је посветила свој живот помагању Србима и Србији да опстану“.

„Ми данас обележавамо крај једног рата који је донео неизрециву патњу и опустошио читав Европски континент. То чинимо на месту посвећеном једној Американки која је посветила свој живот помагању Србима и Србији да опстану. Али на овом месту се чује и ехо не само тог периода, него и неких других периода у односима између наших земаља. Иза мене се налази тек реновиран оперативни блок болнице ‘Драгиша Мишовић’ који је недавно обновљен након што је претходно изгорео у великом пожару. У тој згради је сада и модерна операциона сала захваљујући средствима која су дата као поклон америчког народа“, рекао је Скот.

Скот је рекао да се „пријатељство народа Србије и Америке калило у котлу Првог светског рата“ и да је ове године већ обележена стогодишњица датума када је председник Вудро Вилсон подигао српску заставу на јарбол изнад Беле куће у знак америчког поштовања и солидарности са огромним жртвама српског народа у том рату, рекао је.

Амерчки амбасадор је навео и да су „хиљаде Американаца српског порекла приступиле Српској војсци као добровољци и ратовали на Солунском фронту, патриоте попут Мејбл Грујић прикупљале су новац за помоћ српском народу, велики уметници попут вајарке Малвине Хофман су својим радовима позивали на пружање подршке нашим српским савезницима, а Михајло Пупин је организовао медицинске екипе америчких добровољаца да притекну у помоћ српском народу“.

Према његовим речима докторка Розали Мортон придружила се лекарим и болничаркама који су радили у последњој преосталој болници у Београду и остала овде и након завршетка рата како би основала прву женску болницу у Београду и помагала у обучавању нове генерације српских лекара а остао је и филантроп Џон Фротингем да би оснивао домове за ратну сирочад.

У Другом светском рату, рекао је Скот, САД и Србија су поново били савезници, Срби су платили страховиту цену свог отпора нацистима, али упркос томе, много их је ставило живот на коцку како би спасило 500 припадника америчких и других савезничких снага оборених изнад Југославије све до њихове евакуације у операцији Ваздушни мост звани Хаљард (Халyард) 1944. године.

И после Другог светског рата, након што је Москва избацила Југославију из Коминтерне и наметнула разорне санкције против овог народа, опет је америчка хуманитарна помоћ хранила ову земљу. И након пада Слободана Милошевића, САД су притекле у помоћ српском народу, обезбедивши преко милијарду долара помоћи од америчког народа за стотине пројеката намењених свим слојевима становништва на читавој територији ове велике нације, рекао је амбасадор САД.