Јелена Гускова: Нико не може да уништи Русе док им Срби чувају леђа

06:00 26.03.2024.

Тих деведесетих Русија има неколико момената срамоте и дуга према Србима, а то су: 30. мај 1992. године, кад смо гласали за санкције, и друго – бомбардовање 1999. Сада, чини ми се да нам је Бог послао овај рат (у Украјини) да бисмо схватили шта нисмо урадили за наше, блиске по духу, Србе, каже руска историчарка и академик

Југославију су бомбардовали само због тога да не буде непослушна. План је био уништити Совјетски Савез, па онда Русију, распарчати је, али не можете ви да кренете према Русији или на Русију кад иза леђа имате Србе, како свет каже, „један луд народ“. Чим Руси крену у неки устанак или борбу, Срби не размишљају о разлогу, већ одмах ухвате пиштољ и иду заједно са њима, каже за РТ Балкан руска историчарка и академик Јелена Гускова.

Она оцењује да су НАТО земље знале, у том свом плану, да или паралелно или пре тога, пре него што ће да униште Русију, треба да „спусте Србе на колена“, како не би смели да подигну главу и стану у заштиту Русије.

„Сви знамо како се исто то дешавало у Другом светском рату, колико су Срби Немаца овде држали и нису их пуштали на исток. То је још један разлог зашто је бомбардована Југославија, јер су на тај начин пробали, или испитивали како ће свет реаговати на бомбардовање без дозволе Савета Безбедности УН. То је било испитивање јавног мњења“, рекла је Гускова за наш портал, на међународној конференцији „Од агресије до новог праведног поретка“, која се у Дому војске одржава поводом 25. годишњице НАТО агресије.

Наша саговорница истиче да је било важно погледати како бивши председник Русије Борис Јељцин и Русија гледају на то, а да је чак и бомбардовање кинеске амбасаде била проба Кинe, како ће она реаговати у случају бомбардовања.

На питање шта је за Русију значила НАТО агресија на Југославију, Гускова одговара да је Русија била различита, јер је у то време још на власти био Јељцин, за ког је најважнија ствар у животу била власт.

Због тога је он, додаје, фактички „разбио“ Совјетски Савез, одиграо врло значајну улогу у том процесу, како би постао председник целе Русије.

„Он је слабо знао спољну политику, није је волео и одмах од почетка стварања Русије задовољио је Вашингтон, који је тражио да руско Министарство спољних послова води Андреј Козирјев, који је био чисто прозападни човек. Значи кад говоримо о другој половини 1990-их, када још није створена самостална политика Русије, и те догађаје из 1999. године, на Западу су маштали да Русија остане или неутрална или да подржи одлуку Запада поводом бомбардовања. Када погледате ту руску спољну политику, она се колебала“, истиче Гускова.

Нестабилна спољна политика Руске Федерације

Према њеним речима, од 1996. до 1998. године, када је Јевгениј Примаков био на челу руске дипломатије, он је кренуо у теоретску разраду нове спољне политике Русије, али Вашингтон није могао да прихвати ту кандидатуру, већ су планирали напад на Југославију.

„Због тога је и смењен Примаков, а на чело руске дипломатије је дошао Игор Иванов, који је фактички био заменик Козирјева и његов ученик. Због тога наша спољна политика тих година није била стабилна, већ је имала много колебања, а још у нашем стурктурама власти било је доста прозападних колега, који су испуњавали оно што је било важно за Запад. Чак и тај Иванов, на пример, вас бомбардују, а он добије наређење од Јељцина да нешто уради и иде у Вашингтон да пита, на пример, да стану са бомбардовањем. Он дође, али све те реченице каже на енглеском тако да то буде врло благо за Америку, па чак и не испуни оно што је тражио Јељцин. Тако да што се тиче спољне политике нисмо били на висини тих историјских задатака, који смо требали да испунимо“, указује руска историчарка.

Гускова напомиње да су на страни Југославије биле само Русија и Белорусија, а да управо због тога те земље сада плаћају високу цену за ту спољну политику.

„Пре бомбардовања, 1997, 1998. године у целом свету је добро радила машина пропаганде, од стране Вашингтона и Лондона, која је припремала свет за неопходност, нужност бомбардовања, ‘најгрознијих људи на свету – Срба’, зато што су само они криви за све што се дешавало на Балкану, и за распад Југославије, па и за оно што нису радили, али ‘криви су Срби'“, наводи Гускова.

Западним лидерима Срби били криви за све

Како указује, Мадлен Олбрајт, Бил Клинтон и многи западни политичари у својим мемоарима пишу о томе да су они стварно веровали да су само Срби криви за све што се десило на Балкану, и због тога многе земље у свету су веровале да је то праведна „казна народа који то управо и заслужује“.

Међутим, Гускова истиче да Олбрајтова у својим мемоарима пише да нису сви војни министри земаља чланица НАТО-а сматрали да је бомбардовање неопходно, као и да неки нису били за то.

Наша саговорница подсећа да је ту кренуо Рачак, добро припремљен и режиран повод, а затим и много других повода, да би се на крају сви сложили.

Гускова напомиње да се Олбрајтовој журило, због чега је лично звала западне лидер, након чега је Клинтон прихватио, и нису више слушали никога.

„Само су се мало плашили позиције Русије. Међутим, све је у реду што се тиче тога, јер Русија није могла да спречи бомбардовање због њених политичких тешкоћа. Тих 1990-их Русија има неколико момената срамоте и дуга према Србима. То је 30. мај 1992. године, кад смо гласали за санкције и друго, бомбардовање 1999. И сада, чини ми се да нам је Бог послао овај рат (у Украјини) да бисмо схватили шта нисмо урадили за наше, блиске по духу, Србе“, закључује Гускова.