Прочитај ми чланак

КОРОНА ЛУДИЛО Шта чека Србију: Европа у карантину, Вучић још без реакције

0

Немачка од данас, 2. новембра, уводи једномесечни карантин, Британија је најавила затварање за своје грађане од четвртка па до 2. децембра, Французи ће бити "затворени" минимум до децембра, а грађанима ће бити дозвољено да напусте дом само због неопходног посла или из медицинских разлога. Цела Европа се затвара, док Србија броји све више заражених, већ смо премашили 1.800 дневно, и за сада се тврди да строжих мера - неће бити.

“Мере ће вероватно морати да се појачавају ” рекао је раније градоначелник Београда Зоран Радојичић;

“Потпуно је јасно да мере морамо селективно да спроводимо по градовима”, поручио је из Ниша и члан Кризног штаба др Бранислав Тиодоровић за НОВА С.

“Србија, за сада, није у ситуацији да уводи строже мере”, истовремено је указао члан Кризног штаба др Срђа Јанковић гостујући на ТВ Прва.

“Тражио сам нову меру, следеће недеље имаћемо 2.000 заражених”, поручио је са ТВ Пинка члан Кризног штаба др Кон.

Ако на ове изјаве надовежемо оно што је председник Србије Александар Вучић рекао у среду, разлози оклевања су јасни.

“О мерама одлучује Кризни штаб, а држава ће да подржи мере. Ти људи су веома одговорни. Они то знају боље него ја, само што ми морамо да исплатимо и плате и пензије. Зато је боље да не долазимо у такву ситуацију. Та опција увек постоји, али је боље да не размишљамо о томе, већ да размишљамо како ту опцију да избегнемо”, рекао је Вучић 28. октобра након састанка са директорима ковид болница.

Тада је рекао и да “не постоји жеља да се уводи полицијски час, осим ако не будемо доведени буквално до ивице амбиса”.

Где је ивица те провалије за Србију – нико од њих још није рекао.

У међувремену, Немачка, Британија, Француска, најјаче европске економије, уводе карантин због пораста броја заражених и преминулих од ковида 19.

Од понедељка па до краја новембра, у Немачкој ће бити затворени сви угоститељски објекти, ресторани, барови, дискотеке… осим испоруке хране. Биће затворене и теретане, козметички салони.

Радиће фризери, продавнице, бутици и супермаркети, али ће запослени морати да броје муштерије.

Немачка забрањује апсолутно сва туристичка путовања, хотели не смеју да примају туристе, осим људе који имају одређени разлог, попут хитног пословног пута. Окупљање људи је ограничено на највише 10 особа из два домаћинства.

“То значи да две породице могу да се посећују, да се сретну, да шетају заједно. Иначе, људи нису затворени. Нема полицијског часа, може и ноћу да се шета, али нема амтерског спорта, тренирања, ничега где се скупља више људи”, објаснио након најаве нових мере у овој земљи новинар Немања Рујевић.

У Великој Британији, школе и вртићи остају отворени, а према најавама британског премијера, друго по реду “закључавање” трајаће од четвртка 5. новембра до 2. децембра.

По новим мерама људи ће моћи да напусте своје домове само када иду на посао, у школе и продавнице.

Биће затворене све продавнице робе која није од суштинског значаја, а људи не смеју да се окупљају у затвореном простору.

Ова земља бележи дневно више од 20.000 заражених.

Од петка 30. октобра, на снагу је ступио полицијски час у Француској, који ће трајати до 1. децембра. Према најавама председника Емануела Макрона, мере карантина подразумевају да људи морају да остану у својим домовима, осим уколико морају да купе основне производе, потраже медицинску помоћ или користе могућност да вежбају сат времена дневно.

Одлуку о затварању власт у Француској је донела након рекордних бројки оболелих које су довеле до притиска на болнице, као и због пораста броја смртних случајева.

Дневни број новозаражених у овој земљи премашио је 35.000…

У Словенији постоји забрану кретања између општина, проглашена за целу земљу, а предвиђено је да ће се постепено ублажавати у оним регионима који се буду најуспешније борили са вирусом.

Нове мере увела је и Хрватска. У овој земљиограничена су окупљања до 50 особа. Јавна окупљања могу трајати до 22 часа, осим свадби које могу трајати до поноћи. На свадбама може да буде највише 30 особа, колико и на сахранама, а на приватним окупљањима 15. Од поноћи до шест часова у Хрватској је забрањена продаја алкохола, а ношење маске обавезно је и на отвореном ако није могуће држати физичку дистанцу од најмање 1,5 метара.

У Чешкој, где је тренутно пропорционално броју становника највећи број оболелих, до трећег новембра је на снази полицијски час од 21 част до пет ујутро.

Продавнице морају да буду затворене до 20 сати, а недељом ће радити апотеке и бензинске пумпе. Школе и угоститељски објекти су у потпуности затворени. Забрањено је окупљање више од две особе које нису из исте породице или радног окружења, а путовања су дозвољена само за основне потребе.

Ирска је прва европска земља која се потпуно затворила на шест недеља да би зауставила ширење коронавируса. Сви који могу – раде од куће све до првог децембра. Ирске мере сматрају се једним од најстрожих у Европи.

У овој земљи затворена је малопродаја, осим за основне потрепштине, ограничавање путовања грађана до пет километара од њиховог дома, а ресторани и барови могу да раде само доставу. Међутим, школе и вртићи су остали отворени.

У Итаљи се барови , кафићи и ресторани затварају најкасније до 18 сати. Мере су уведене упркос протестима у Напуљу и Риму против полицијског часа. Најновији декрет италијанске владе важиће све до 24. новембра, а подразумева полицијски час и то у појединим градовима од 23 сата, а у појединим градовима од 24, зависно од регије.

Српски пролећни карантин

Србија је на почетку пандемије коронавируса у марту имала једне од најстрожих мера у Европи. Старији од 65 година у почетку нису смели да излазе из својих домова ни под којим условима, а пом им је дозвољено да једном недељно, у посебно одређеним продавницама, у рано јутро пре свитања иду у набавку. Тек касније омогућена им је и шетња током дана и то у време када су млађи од 65 година били у кућама током полицијског часа.

У Србији је током ванредног стања од 15. марта до 6. маја за све становнике важио полицијски час, који је почео као забрана кретања од 20 увече до пет ујутро, да би се у једном тренутку померио на 18, па на 17 часова. Такође викендима и празницима, постојао је режим полицијског викенда када је најчешће забрана кретања почињала у петак у 17 да би трајала до понедељка ујутро. Већина запослених је радила од куће, нису радиле ни школе, ни факултети, ни вртићи, док је градски превоз био организован само са становнике са посебним дозволама кретања.