Прочитај ми чланакСиноћ, 20 минута после поноћи, Србију је задесио земљотрес јачине 4,1 степен Рихтерове скале, према подацима са сајта Републичког сеизмолошког завода, са епицентром неколико километара од Крагујевца. Земљотрес се, међутим, осетио и у Тополи, Краљеву, али и у Београду.
То нас је, између осталог, навело да се запитамо колико су сигурне стамбене јединице у којима живимо. Са фокусом на престоницу, питали смо Горана Родића из Грађевинске дирекције Србије, који делови града су у највећем ризику од последица земљотреса, односно какав тим објеката.
„Све објекте који су грађени легално, са грађевинском дозволом, где је постојао надзор над извођачем, односно где их је инвеститор надзирао, затим, тамо где су урбанисти урадили план детаљне регулације: размак између објеката, адекватно урађена гео механика, сеизмичке зоне које је дао Завод (са примењиваним коефицијентима у фази пројектовања) – можемо сматрати доста безбедним. Другим речима, добили су употребну дозволу, грађени су по свим правилима и прописима“, каже саговорник.
Родић даље додаје да се ми налазимо у 6. зони Рихтера по интензитету земљотреса.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 3, 2021
– Не дај Боже да дође до тог нивоа интензитета, било би доста великих проблема. Али да се вратимо на питање. За све друге објекте, који спадају под појам „дивље градње“, не можемо да гарантујемо. Ево на пример, сигурни су објекти које је радио Енергопројект, такође и они које је радила Грађевинска дирекција, онда, све фирме које су препознатљиве, раде легално, оне дају и квалитет и сигурност – истиче Родић за Телеграф Бизнис.
Додаје да, ипак, постоји маса објеката (тзв. дивља градња) који су врло проблематични.
– Имате дивља насеља, попут кварта Вељко Влаховић, где није било урбанизма, надзора. Те објекте треба избегавати за куповину, њих држава треба да преконтролише: да ли су уопште статички исправни; ако нису, онда треба да се сруше и да се људи не усељавају. Могу да нанесу велику штету, јер купац нема никакву гаранцију – објашњава нам овај стручњак из Грађевинске дирекције Србије.
То су, каже, зграде где се станови купују за мање паре, док траје фаза озакоњења објекта, а питање је да ли ико контролише пројектну документацију, да ли прегледа конструкцију објекта, квалитет изведених радова… Даље истиче да су сигурне само проверене фирме и велике пројектне куће.
– Имате дивље пројектанте који много тога пропусте. Где год се штедело, да би се узело што више пара, то је проблематично – каже Родић за Телеграф Бизнис и фокусира се на остале проблематичне делове у Београду.
– Што се тиче самог Београда, угроженији су старији делови, јер у време када су зидане те зграде, није постојао закон о сеизмици, односно о земљотресима. То је уследило тек након земљотреса у Скопљу. Ту, можда, јесу масивнији објекти, грађени сигурније, али су доста стари. Рецимо, такав је случај са Дорћолом, старијим делом Земуна… – објашњава Родић и наводи да се „не морају правити нови објекти, већ се стари могу обновити, али за то треба пара“.
– Могу се ојачати носећи зидови, стубови, степениште, могу се продубити темељи, постоје разне врсте решења – закључује наш саговорник на самом крају разговора.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 3, 2021
