Прочитај ми чланакЈедан од највећих бораца у историји, Фјодор Јемељаненко, у ексклузивном интервјуу за РТ Балкан говорио о нераскидивој вези између српског и руског народа, о његовој посебној љубави према Србији, свом путу до врха и о томе колико је битно остати човек у сваком тренутку
Кажу да су скромност и једноставност одлике великих људи. Уколико је то тачно, тешко да постоји већи човек од великог Фјодора Владимировича Јемељаненка.
Када је неко толико велики, да га чак и они највећи сматрају највећим; а истовремено својим понашањем, речима и делима не показује да га дотичу таква величања; онда је јасно да је реч о посебној особи. Једној у милион.
Редакција РТ Балкана имала је привилегију да разговара и прошета улицама српске престонице са Јемељаненком, једним од најбољих бораца свих времена.
Јемељаненко је тренутно у Србији где промовише Европско првенство у самбоу, али легенда борилачког спорта, о којој са поштовањем говоре у сваком кутку планете, често борави у нашој земљи, ако не због спорта, онда због вере и духовности.
„Стекао сам овде много пријатеља. Блиских пријатеља. Осећам блискост два православна народа, ми смо браћа. Чак и да не знам овде никога, ја осећам братску љубав“, почео је Јемељаненко разговор за РТ Балкан.
Са Србијом се упознао преко Житија Светих. Што је више читао, тако је расла љубав према нашој земљи.
„Сазнајући више о историји, о животу српског народа – почевши од Светога Саве и Цара Лазара, у мени се појавила велика жеља да дођем у Србију. Обишао сам многе светиње и манастире, па тако и заволео Србију. Посетио сам Цркву Светог Кнеза Лазара, Светог Николаја… Такође, посетио сам, када још није изгледао овако као сада, Храм Светог Саве“, рекао је један од најбољих бораца свих времена.
На многе борбе је излазио уз тактове српских песама, а „Химна за живот Србије“ има посебно место у његовом животу.
„Ова песма ме посебно инспирисала. Желео сам да изађем уз ту песму зато што је то химна живота Србије.“
Јемељаненко својим примером показује како се негују пријатељство и братски односи српског и руског народа. Посебно је значајно, нарочито у овим чудним временима, очувати традицију и имати праве пријатеље у свету.
„Најважније је сачувати нашу православну веру. Све остало ће доћи на своје… Традиција и морал, а наша братска љубав ће само јачати.“
Као дете, Фјодор је сањао да постане космонаут. До звезда је стигао другим путем, а како изгледа садашњи свет из његове перспективе?
„Маштао сам да постанем космонаут, као и сви дечаци у том периоду. Сви смо читали и знали ко је био Јуриј Гагарин. Вероватно је сваки дечак у моје време маштао да постане космонаут, полицајац или ватрогасац… Гледам на свет сада другачије. Нисам био у свемиру тако да не знам са чиме да поредим. Трудим се да будем мало бољи, да се борим са својим греховима, са страстима. И да бар мало променим свет.“
Према речима тренера, Фјодор се никада није превише истицао – није био најталентованији, ни најснажнији ни најкрупнији… Ипак, стигао је дотле да га многи познаваоци борилачких спортова сматрају највећим свих времена. Каже, нема велике тајне, већ великог рада.
„Много сам тренирао… Много сам радио на себи, на својој психи. Правио сам анализу да бих схватио шта ми недостаје, у чему заостајем. Трудио сам се да будем још бољи у ономе што ми иде, а оно што ми не иде нисам желео да форсирам да буде као код других, већ да постане моја јача страна. Ово је био велики посао и много уложеног труда. Наравно, у свему томе је допринео Господ.“
Не постоји особа у свету спорта која не поштује достигнућа и каријеру руског борца. Иако је сваком противнику и сваком кога је срео на свом путу указао поштовање, Јемељаненко се нада да није то једино мерило.
„Не знам због чега је то тако, али се надам да нема везе са резултатима у спорту. Знате, мислим да не треба трошити енергију на неки резултат, новац, власт, популарност… Како је рекао Свети Патријарх Павле: ‘Будимо увек људи, нељуди никада’. У свакој ситуацији треба бити човек.“
И када је био на врхунцу каријере, Фјород је желео да пронесе славу своје земље планетом. Колико данашње генерације, у свету материјалног, осећају такву потребу?
„Иксрено, не знам. Не интересује ме то превише. Занима ме како ја живим, моја деца, породица, пријатељи, окружење, борци… Како они размишљају, како они желе да живе, да прослављају нашу веру и нашу земљу.“
Јемељананко је могао да бира где ће живети са породицом. Било где у свету. Али, ништа није могло да замени Русију и његов Стари Оскол.
„Никада нисам имао у плану да идем из Русије. Волим своју отаџбину. Чак и када је било тешко, када је моја породица пролазила кроз тежак период. Чак ни тада се није постављало питање да ли да одемо. Кроз све треба да се прође заједно. И тешке тренутке и недаће. Отаџбина је као мајка – не бирамо је, али је волимо. Маму волимо ако смо правилно васпитани. Ми се поносимо нашим родитељима и поштујемо их. Тако је и са отаџбином.“
Супротно већини бораца, Фјодор је зрачио смиреношћу кроз читаву каријеру. А да ли је сада, када је „подвукао црту“ и одложио рукавице, спокојан?
„Захваљујем Господу за све што ми је дао у животу, за све што смо постигли мој тим, тренери, другари и ја. Спокојност, вероватно, не зависи од спортских резултата, већ од тога како живиш. Да ли имаш савест, да ли живиш са вером у Бога или не“, закључио је велики Фјодор Јемељаненко.
Након интервјуа и шетње Београдом, редакција портала РТ Балкан уручила је поклоне Јемељаненку, који симболизују пријатељство српског и руског народа.
