Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Једном смо ишли бродом, путовали за оток Вис, а Крцун запева песму „Ој, војводо Синђелићу“ и седне близу Тита. А сви викну: „Не сме се та песма певати!“, а он ју је и даље певао. Он је имао смелости да каже штошта – каже Титова удовица.
Удовица некадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита Јованка Броз каже да супруга и даље воли, али да су током последњих година његовог живота, како тврди, били присилно раздвојени. Њена искуства и успомене како на живот са Титом, тако и на све оно што се касније догађало, за нови број “Недељника” препричао је аутор фељтона о њој Жарко Јокановић.
– Свој живот уме да сажме у две реченице: “Бог ми је дао диван живот поред Тита. Али колико година ми је било лепо, још више година сам била прогоњена, мучена и злостављана”. Тита и даље воли и с љубављу и разумевањем прича о њему. Никад ми ниједну ружну реч о њему није рекла. Имам утисак да је то једна од оних љубави за сва времена – испричао је Јокановић за нови број “Недељника”.
Према његовим речима, Јована о последњим годинама Титовог живота, кад је он практично био киднапован и с оружјем на челу одвојен од ње, говори са неколико аргумената:
– Тито је једноставно био приморан да се раздвоји од мене. И он је добро знао каквим зликовцима је окружен и да је то једини начин да ми спасе живот, јер они су били спремни на све. Толико сам ја њима сметала, и Тито је то добро знао. Он је мене тако спасао од тих нељуди и тих злотвора.
Она је као главне разбијаче Југославије означила управо оне којима је и сама сметала: Станета Доланца, за кога тврди да је имала доказе да је био у Хитлерјугенду и да је био немачки шпијун, и Николу Љубичића.
Према Јокановићевим речима, Јованка Броз је веома упозната с актуелним збивањима у земљи, врло је аналитична и свестрано сагледава ситуацију у којој се налазимо.
– Њој су многи свашта обећавали и нико ништа није испунио, ако изузмемо Расима Љајића, захваљујући коме је поправљено грејање у приземљу куће, али не и на спрату, и Ивицу Дачића који јој је дао документа. Милошевић јој је обећао да ће јој реновирати кућу, али је слагао. Тадић је три пута поручивао да ће је посетити, али никад није дошао. Дачић је био и она му је тражила да предузме мере да кривично одговара Огњен Грковић, који јој је претио убиством, али ту ништа није урађено – прича Јокановић, и додаје:
– Када је о Николићу реч, поздравила је његов налог да се отвори Титов сеф, али је веома разочарана што том чину нису присуствовали наследници или њихови адвокати, па се ни месецима након тога не зна шта је ту пронађено. Нико није реаговао. Али колико је мени познато, она је то директно у лице и рекла Дачићу и Томи Фили, који је био с њим код ње, и Дачић зна тај њен став. Јованка је овако описала тај дијалог: “Хапсите тог Огњена Грковића, тог убицу који ми је претио да ће ме убити”. А Фила каже: “Не знамо где је, побегао је”. А ја сам рекла: “Није побегао, знам ја где је”.
У наставку разговора Јокановић каже да Титова удовица никада није бежала од свог порекла и од српства коме припада. Према његовим речима “то је умела и да демонстрира и када је 1952. године Титу, који је лежао оперисан у болници, рецитовала српске јуначке песме у десетерцу”.
– У инат свима ставила је Карађорђеву слику у двор и на питање Едварда Кардеља да ли је то истина, одговорила је: “Да. Истина је. А кога бисте ви ставили?” – каже Јокановић.
Он додаје да му је Јованка испричала и како је у својој кући у Лици, као седамнаестогодишња девојка, на почетку рата организовала састанак на коме су се вођа партизана и вођа четника договорили о заједничкој борби против фашиста.
– Често је Тита завитлавала како је она успела да помири четнике и партизане, а он није успео да се договори с Дражом и да направе споразум о заједничкој борби. Он јој је испричао да је након једног састанка с Дражом, кад су одлазили из тог места, експлодирао један мост и да је то Дража имао намеру да их побије, па после тога више није било разговора. Јованка је касније ту причу проверавала код Родољуба Чолаковића, који јој је испричао истоветну верзију – каже Јокановић, па наставља:
– Када је реч о Крцуну, испричала ми је следеће: “Крцуна сам ценила јер је био врло духовит. Био је један од најпаметнијих у том времену и један од тих бораца за права Србије. И он то није крио. Једном смо ишли бродом, путовали за оток Вис, а Крцун запева песму “Ој, војводо Синђелићу” и седне близу Тита. А сви викну: “Не сме се та песма певати!” А он ју је и даље певао. Он је имао смелости да каже штошта.
Јокановић сматра да је Јованка Броз наслутила да ће се догодити крвави распад Југославије.
– Упозоравала је на то, писала писмо Централном комитету, апеловала, али је проглашавана неурачунљивом, лудом, жељном пажње. А она је само добро видела и знала куда сав тај раздор у руководству око Тита води. Наравно, нису је послушали. Ти ратови су јој врло тешко пали, а посебно прогон Срба из Хрватске за време Олује. То јој је вратило неке старе слике, оживело неке старе ране, и то је и дан данас боли.
