Прочитај ми чланак
Осим путовања на дијализу у друге градове, проблем је и недостатак стручњака, незадовољавајући квалитет дијализног материјала…
Недостају и медицинари који брину о пацијентима на дијализи
Од 355 апарата за хемодијализу из италијанске донације, који су стигли 2008. године, још 30 апарата није у функцији зато што је у болницама у Шапцу, Петровцу на Млави и у Специјалној болници за интерне болести у Врњачкој Бањи у току адаптација простора.
У Министарству здравља кажу да је донацијом Владе Републике Италије од 3,5 милиона евра купљено 355 нових апарата за хемодијализу, као и осам апарата за реверзну осмозу, који су намењени новоотвореним службама, којима ће се делом обновити а делом повећати постојећи капацитети служби за хемодијализу у Србији.
Нераспаковани апарати и дуго чекање на дијализу само су неки од проблема са којима се у нашој земљу суочавају бубрежни болесници. Никола Грубор, председник Удружења пацијената на дијализи у здравственим установама, каже да је највећи проблем недостатак стручног и квалитетног особља које треба да брине о болесницима на дијализи, јер се о овој области не учи у средњој школи, мало се помиње на факултету, па сви медицинари морају да прођу специјалне специјализације. Центре за дијализу морају да воде нефролози, а и њих је мало у Србији.
– Важно је да се у одвојеним просторијама ради дијализа пацијентима који имају хепатитис Бе и Це и онима који немају то обољење, а у многим центрима немају услова да раздвајају пацијенте. Квалитет дијализног материјала има велику улогу, чак су можда и важнији од самог квалитета апарата. На тржишту постоји много произвођача тог материјала, а набављају се они веома лошег квалитета. И филтери за пречишћавање крви битно утичу на обављање дијализе.
Лоши потези су и да држава више не финансира дијализу у приватним центрима, где је ниво дијализе много бољи него у државној служби. Због тога ће ситуација постати таква да се велике фирме из ове области повуку са нашег тржишта, а с друге стране пацијенти и даље морати да путују на дијализу или да чекају свој ред уместо да се искористе и капацитети код приватника. Чињеница је да нема довољно места, јер је пре три године на дијализу ишло 3.600 пацијената, а сада око 5.000 њих – објаснио је Грубор.
Међу оптерећенијим центрима у Србији је Здравствени центар у Пожаревцу, где свакодневно долазе и болесници из других места. Срећко Босић, директор ЗЦ у Пожаревцу, каже да се овде годишње уради око 20.000 дијализа. Он истиче да се пацијенти дијализирају на 35 апарата, а да имају још два на располагању, који се стављају у функцију уколико се неки поквари.
– Апарати се добро одржавају, а када наступи квар, екипе га брзо поправе, тако да са тим немамо проблема – додао је Босић.
(Политика)
