У Хрватској живи 4.284.889 становника од којих су се 90,42 одсто изјаснили као Хрвати, а 4,36 одсто као Срби, објавио је данас хрватски Државни завод за статистику.

Ни сви Срби у Хрватској не причају српски језик – само 1,23 одсто

У односу на пописе из 1991. и 2001. Срба у Хрватској је мање – 1991. их је у Хрватској живело 581.663 (12,16 одсто), а 2001. године 201.631 (4,54 одсто). Према последњем попису, који је рађен 2011, у Хрватској живи 186.633 (4,36 одсто) Срба.

Према данас објављеним подацима, у Хрватској живи највише Хрвата и то 3. 874.321. Највећа национална мањина су и даље Срби којих је 186.633, а затим следе Бошњаци 31.479, Албанци 17.513, Италијани 17.807, Роми 16.975, Мађари 14.048 и Словенци 10.517.

Највише Срба живи у Вуковарско-сремској жупанији – 15,5 одсто, Личко-сењској – 13,65 одсто, у Сисачко-мословачкој – 12,18 одсто, Шибенско-книнској – 10,53 одсто и у Карловачкој 10,40 одсто.

На последњем попису већина становника изјаснила се као католици – 3.697.143 грађана (86,28 одсто). Православаца је 190.143 (4,44 одсто), муслимана 62.977 (1,47 оодсто), протестаната 14.653 (0,34 одсто), Јевреја 536, осталих хришћана 12.961.

Као они који нису верници или као атеисти изјаснило се 163.375 (3,81 одсто) грађана што је знатно више него 2001, док се није изјаснило њих 93. 018 (2,17 одсто).

У Хрватској живи и 2.888 држављана Србије и 6.733 држављана БиХ. Хрватским језиком говори 95,60 одсто грађана, а српским 1,23 одсто. Од укупног броја становника 2.066.335 су мушкарци, а 2.218.554 жене. Загреб има 790.017 становника, Сплит 178.102, Вараждин 175.951, а Ријека 128.624.

У Хрватској је попис трајао од 1. до 28. априла 2011, а коштао је 174,9 милиона куна, што је за 33 милиона куна више него онај из 2001.

 

(Бета)

Ознаке: Бошњаци, Србија, Хрвати, Хрватска