Ко је био прави Џејмс Бонд? Агент 007 је тренутно највећи биоскопски хит у свету, један од симбола поп културе, али и снажне америчко-британске пропаганде о „супериорности” Запада.

Ипак, Британци не желе да много говоре о томе ко је заправо био прави Џејмс Бонд, по којем је аутор овог лика Ијан Флеминг створио неустрашивог агента британске обавештајне службе и великог плејбоја.

Разлог за то је чињеница да је Џејмс Бонд био Србин. У стварном животу, чувена реплика је гласила: Зовем се Попов, Душко Попов. И поред спектакуларних сцена, ни један филм о популарном агенту 007 тешко да је заиста дочарао раскалашан и узбудљив живот правог Џејмс Бонда, српског плејбоја и једног од најзаслужнијих обевештајаца у Другом светском рату. Једноставно, Попов је био само један од тадашњих утицајних људи, који је наивно поверовао у исправност сарадње са енглеском обавештајном службом.

Душко Попов је рођен 1912. године у Тителу. Као шпијун енглеске обавештајне службе имао је тајно (кодирано) име Трицикл (као немачки агент – Иван), а истовремено тако се називала и шпијунска мрежа у којој је он био укључен. Због свог мачо стила, аутор Ијан Флеминг је по узору на Попова, креирао свог књижевног, а касније и филмског јунака Џејмса Бонда.

Обожавао пасуљ, ајвар и сарме

Прави агент 007 је увек био окружен лепим женама, али се две даме посебно истичу. Његова прва супруга је била фатална Францускиња Жаклин, са којом је Попов добио сина Дејана. Друга супруга је Швеђанка Џил Јенсен, с којом је добио још три сина: Бориса, Марка и Омара. Од своје друге супурге, Попов је стално захтевао да му спрема пасуљ, ајвар, сарму од винове лозе, пуњене паприке и остале српске специјалитете…

Флеминг је радио за МИ5 током Другог светског рата и био задужен да прати овог харизматичног шпијуна, који је био регрутован да ради као двоструки агент за Британце. Душко Попов је био млади, богати српски бизнисмен, који је успео да настави каријеру плејбоја чак и у ратно време док је спроводио своју смртно-опасну мисију за Уједињено Краљевство.

Заврбован да ради за нацисте на почетку рата (завршио је права у Фрајбургу и савршено говорио немачки језик), Попов, који их је мрзео, убрзо је понудио своје услуге и Британској обавештајној служби. Они су га прихватили као двоструког агента (тајно име Трицикл). Душкове међународне пословне активности обезбедиле су му параван за посете неутралном Португалу, који је био повезан са Великом Британијом цивилним ваздушним саобраћајем скоро све време рата. Одатле је Попов упутио Немцима велики број намерно пласираних информација одобрених од стране британске службе МИ5. Иронично, Немци су га богато награђивали за ове „проверене“ информације!

Душкове информације пласиране Немцима биле су од великог значаја за Британце у предупређивању непријатељских планова као и у сопственом планирању и размишљању. Многи историчари и обавештајци, посебно истичу Душкових девет лажних извештаја пласираних немачком штабу, без којих би искрцавање савезника на Нормандију било неизводљиво!

Попов је био укључен и у мисије у Сједињеним Америчким Државама, где је, између осталог, сазнао да се спрема напад Јапанаца на Перл Харбур.

Као озлоглашени женскарош, стекао је надимак Трицикл, наводно због своје склоности да води љубав са две жене одједном! Међутим, ближе је истини да је његово раније тајно име Скот промењено у Трицикл када су запослена још два његова субагента („Балон“ и „Желатин“), тако да су они функционисали као три точка на трициклу. Тадашњем шефу ФБИ Едгару Хуверу вероватно и из претходно наведених разлога није се свиђао Попов и зато је игнорисао информације које му је он достављао везане за Перл Харбур.

Попов је одседао у најбољим хотелима, посећивао најбоље коцкарнице… Због чега је овај Србин постао агент 007, можда најбоље говори догађај из Португала.

Душко је знао да га Ијан Флеминг прати и приредио му је једно изненађење у Лисабону. Од Немаца је добио 80.000 долара да их пренесе у Америку, али је одлучио да у једној коцкарници заигра на све или ништа. Прихватио је изазов једног разметљивца и на сто ставио 50.000 долара. Сви су занемели, остали гости се скупили око стола, а лице Ијана Флеминга је позеленело. Изазивач се повукао, а Попов отишао задовољан због успешно изрежиране представе.

Касније, је Флеминг у својој књизи „Казино Ројал“ описао доживљај Џејмса Бонда, готово идентичан истинотом догађају из португалске коцкарнице. Једном приликом, официри немачке тајне службе одлучили су да провере Попова помоћу „серума истине“ (содијум тиопентал), а српски агент је прошао тест!

И поред тога што је радио за Британце, увек је био поносан на своју Југославију и српско порекло. Једном приликом, почетком Другог светског рата, гледао је борбе с биковима на кориди у Мадриду. У моменту када је бик пао на колена, један Шпанац из публике повиче „Пао је као Југославија“. У том моменту, Душко се окренуо и узвратио му „Свињо“! Попов је скочио и да пребије препаднутог Шпанца, који се наредних пола сата извињавао српском агенту и тако избегао батине.

Променио
Опис шпијуна

До појаве Душка Попова и лика Џејмса Бонда, шпијуни су како у правом, тако и у књижевном свету, имали потпуно другачији опис. Они су углавном словили за дискретне, „сиве“ и неприметне индивидуе, али је Попов својим понашањем заувек променио представу људи о тајним агентима. Харазматични Србин управо се трудио да привуче пажњу. Возио је бесна кола, био невероватно галантан, заводио је најлепше жене, ишао на коњске трке и у коцкарнице, са свима се поздрављао и опуштено разговарао, конзумирао озбиљне количине алкохола, био звезда свих игранки…

Човек чијим су информацијама веровали Хитлер и Черчил добио је после рата Орден Британске империје с образложењем да је зауставио између седам и петнаест немачких дивизија за време инвазије савезника на Нормандију јуна 1944. године.

Познати писац Грејем Грин је рекао: „Душко је био најважнији и најуспешнији агент који је радио за Велику Британију током Другог светског рата“.

Када се Флеминг прославио својим романима, часопис „Паблишерс викли“ је написао: „Тај шармантни, очаравајући млади југословенски плејбој који је послужио као узор Јану Флемингу да створи лик Џемса Бонда, био је невероватно смео и успешан“.

Баш као и филмски Џејмс Бонд и Попов је волео аутомобиле. Увек их је имао по двадесетак. После Другог светског рата неколико пута је посетио Београд. Пре доласка комуниста на власт, породица Попов је у власништву имала неколико зграда у центру Београда. Душко је пре рата живео у Француској улици, док је његов брат Иво, који је дипломирао медицину у Болоњи, имао ординацију у Добрачиној улици у Београду. Титов режим није био по вољи Попова, који је све ређе долазио у престоницу Југославије.

Неколико година пре смрти, Попов је објавио аутобиографску књигу „Шпијунажа и контрашпијунажа“, коју је ЦИА неколико пута покушала да спречи да се одштампа, нарочито у Америци (због случаја Перл Харбур). Прави агент 007 умро је 1981. године у Лондону.

 

Саша Суботичанин

 

Ознаке: Џејмс Бонд, Џејмс Бонд је био Србин, Душко Попов