Прочитај ми чланакАко је неко требало да ове или прошле године добије Октобарску награду града Лесковца, онда је то Предраг Стојановић, синдикалиста из "Јуре", коме је након што је указао на кршење радничких права ова инострана компанија уручила отказ, а затим га и тужила због наводног урушавања њиховог угледа.
Муке овог правог борца и хероја се настављају јер, иако је држава Србија била наложила компанији да овог синдикалца вратио на посао, „Јура“ се о то била оглушила и отерала га са фабричке капије.
Данас се овај човек, само зато што је казао истину и тражио правду (за себе, али и све своје колеге), носи са неколико судских спорова који су покренути против њега. Што би рекао лекар и грађански активиста из овог града Александар Рангелов, само поданик пристаје на експлоатацију, а грађанин не, пише Решетка.
– Зашто је важно поданике политичкиправно описменити? Зато што само тако могу постати грађани! Поданик пристаје на експлоатацију, а грађанин не! Када рашчланите било који друштвени проблем, ви откријете да је у питању политичко-правни разлог – коментарише Рангелов.
Али, авај, у Србији, па тако и у Лесковцу, одавно је постало ненормално оно што је нормално и обрнуто, па уместо да се једином борцу за права преко 10.000 људи који раде у иностраним компанијама у овом граду додели једно значајно признање, или да му се барем каже хвала, награда се додељује израбљивачима.
Комисију, која је одлучивала, по ко зна чијем нахођењу, о додељивању октобарских награда (које годину за годином губе на смислу и свом значају) треба подсетити на све што се дешавало у награђеном „Аптиву“. Господо из Комисије, ако сте случајно заборавили, ово предузеће у жижу јавности прво је доспело након што је објављена прича о томе да је радницима дато да потпишу изјаву да „добровољно желе да раде по 12 сати дневно у периоду дужем од месец дана“.
У јавности је најпре букнула прича запослених који су били приморани да потписују изјаву у којој се одричу права на ограничено радно време код послодавца. Не само то, локални лекар је увидео нешто што је окарактерисао „синдромом Аптив“, а који је приметио код изморених радница те фирме. Запослени те компаније се у тој изјави, фактички одричу права на накнаду штете за консеквенце које проистичу из такве поставке радног времена. Такође и последицама, у виду потенцијалног повређивања радника услед премора и неодговарајуће заштите у систему рада.
Руководиоци су пронашли најоригиналнији могући начин да покажу своју хуману страну. Распоредили су довољан број носила за раднике који колабирају. После тога се сазнало и за „синдром Аптива“. Локални ортопед, Александар Рангелов, тако је назвао стање код „нове сорте“ болесника, а њих чине већином младе жене које пате од ишијаса, лумбага, упале тетива и тетивних овојница и тако даље.
Компанија Аптив је 2019. године из буџета Србије добила 7,5 милиона евра субвенција за запошљавање 2.000 радника – а 2020. поново добија субвенције у истом износу, с тим да тада запошљава 700 радника. Одмах почетком 2021. број запослених смањен је за 1.000 „у складу са тренутним пословним потребама.“ У Аптиву је за само 2 месеца без посла остало или послато на принудни одмор око хиљаду људи, а радници тврде да су о томе, да више не долазе на посао, углавном обавештавани путем СМС порука или мејлом.
На крају, постоји само једно питање, господу из Одбора за обележавање празника, јубилеја и доделу признања Скупштине града Лесковца: „Није ли вас срамота?“
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 10, 2021
