Нови министар унутрашњих послова Небојша Стефановић саопштио је на седници колегијума да неће смењивати начелнике управа у полицији преко медија. Ако буде било кадровских промена, он је обећао да ће то прво саопштити људима на које се оне односе, а да ће тек онда бити обавештена јавност. Нови министар је тим реченицама, изговореним на колегијуму у понедељак, демантовао писање таблоида о предстојећим променама у МУП-у.

Стефановића чека нимало лак задатак, јер, поред борбе против криминала и корупције, мора да се бави и нормализовањем поремећених односа између разних начелника или шефова полиције, који су, често, више енергије улагали у интриге или подметања него у основну делатност. Зато су и медији били пуни прича о необјављенем рату разних делова полиције, који су за главни циљ имали наклоност министра или премијера.

Извори „Политике” тврде да тренутно не постоји план кадровских промена, али и да је неопходно у наредном периоду, рашчистити стање које траје већ годинама. Једна од првих мера Стефановића била је спровођење владине Уредбе о коришћењу службених аутомобила, па је зато јуче и прекјуче наложено многима у МУП-у, међу којима су и неке секретарице, да врате службена возила.

Саговорници нашег листа кажу да у тврдњама о постојању „рата за наклоност” новог министра има доста истине. Незванично се прича да многи желе да задрже своје позиције активирањем „фиоке” – јер су многи начелници управа, генерали и други високи функционери годинама скупљали разне прљавштине једни о другима које сада желе да искористе, обезбеђујући себи сигуран статус. Зато поштени полицајци, који су се држали по страни или само гледали међусобне борбе за превласт у МУП-у, практично и прижељкују својеврсно чишћење „Аугијевих штала”. Они се надају да ће вода однети сву прљавштину која се годинама таложила у полицији и то на истакнутим местима.

У МУП-у је јавна тајна да постоје разни кланови који се међусобно боре за превласт. То у великој мери отежава рад на истрагама и уноси нездраву атмосферу у којој се само гледа ко ће се коме приклонити, уместо да се та енергија искористи за даљу борбу против криминала и корупције. Позиција директора полиције остаје резервисана за Милорада Вељовића, коме је јавно пружио подршку министар Стефановић у интервјуу за „Информер”. Међутим, постоје разне интересне групе које се међусобно боре за превласт. Тако су поједини наши саговорници избројали неколико тих група.

Најзначајнијом групом у МУП-у сматра се екипа окупљена око генерала Родољуба Миловића, начелника Управе криминалистичке полиције, кога, можда с правом, прати ореол непоткупљиве поштењачине. Њему, друге, супротстављене групе, међутим замерају што је отворио низ фронтова против људи који можда нису ни заслужили да се нађу на његовој мети.

Друга група окупљена је око генерала Братислава Дикића, некадашњег команданта Жандармерије, специјалне јединице око кога се својевремено дизала велика прашина у јавности, због испада који су у многим круговима окарактерисани као „недостојни за МУП”. За тог генерала се причало да је у веома добрим односима и са бившим и са садашњим министром и да има амбиције да буде нови директор полиције. Људи, блиски њему, то негирају, а како ствари тренутно стоје, шансе генерала да седне у фотељу садашњег директора Вељовића су минималне.

Следећа група окупљена је око двојице генерала којима је Дачић доделио тај чин – Драгише Симића и Зорана Томашевића. Њима супротстављени тврде да један од њих претендује на место државног секретара МУП-а. Између осталих занимљивих догађаја, за генерала Симића се везује анегдота из изборне ноћи у марту ове године. Он се појавио у штабу „напредњака” после проглашења изборних резултата, али је, на његово изненађење, ту дошао и Ивица Дачић који је хтео да честита изборни успех Александру Вучићу. Дачић је иначе тог генерала поставио на место начелника управе и доделио му чин, па му је због тога замерио „мењање стране” у изборној ноћи. Зли језици тврде да је Симић сутрадан дошао у Дачићев кабинет и да је љубио слику тадашњег премијера, док други то називају „злонамерним инсинуацијама”.

Други генерал, из исте интересне групе, такође се појавио у изборној ноћи у штабу „напредњака”, надајући се, изгледа узалудно, да ће му то донети одређене бенефиције. Дискретно му је те вечери речено да му ту није место, па је замољен да напусти прославу. О њему су кружиле приче да је управа на чијем се челу налази добила на поклон теретану од Дарка Шарића, али документа која су нам достављена пре годину дана, када је редакција „Политике” истраживала ту информацију, показала су да је све урађено у складу са законом и да фирме које су се надметале за набавку те опреме нису ни на који начин повезане са оптуженим Пљевљаком. Да ли је он имао неке друге пословне комбинације са Шарићем, биће испитано у наредном периоду, ако је веровати таблоидима који износе те тврдње.

Саговорници нашег листа наводе постојање још неких интересних група у МУП-у окупљених око пензионисаних старешина полиције који би сада да врате изгубљени утицај. Једна од њих окупљена је око бившег полицијског старешине Милета Пузовића, који је својевремено јавно оклеветан због наводних веза са злогласном „Макином групом”, али никада није нађен ниједан доказ да су те тврдње истините, те стога никакав процес није покренут. Друга група окупљена је око пензионисаног генерала Горана Радосављевића Гурија који је некада био командант једне од специјалних јединица, да би се касније посветио пословима физичког обезбеђења. Трећа је окупљена око пензионисаног генерала Мирослава Милошевића који је својевремено био на једном од челних места у полицији, али је брзо смењен одлуком тадашњег министра Драгана Јочића.

У сваком случају, нимало лак задатак не чека новог министра Стефановића. Осим што мора да прочисти те „Аугијеве штале”, министар ће морати да помири супротстављене челнике. Или да уради нешто друго како би МУП боље функционисао у будућности.

(Политика)

Ознаке: кадрови, МУП Србије, Небојша Стефановић