Прочитај ми чланак
Драгиша Кашиковић са сарадницима пробио се до Јосипа Броза, али им се испречио Млађа Младеновић са пиштољем и рекао: „Договорите се ко ће први“
Председник СФРЈ Јосип Броз Тито свакако је на овим просторима особа која је најчешће била мета атентатора. Ловили су га припадници и четничке и усташке и албанске емиграције, али и Стаљинови агенти. Сваки његов пут по свету пратили су покушаји атентатора да му дођу главе.
Тако је било 1963, када је четничка емиграција решила да Тита ликвидира приликом његове посете Америци, која је трајала од 16. до 25. октобра.
За хероја златан сат
Главни организатор атентата био је Драгиша Кашиковић, лидер политичке емиграције у САД седамдесетих година и уредник листа Слобода. За сараднике је изабрао Николу Кавају и Љубишу Миловановића.
Јосипа Броза прво су вребали у Мексику, али им се није указала прилика. За њиме су се вратили у Њујорк и пред хотелом „Волдорф Асторија“ организовали демонстрације емиграната. Њујоршка полиција била је према њима пријатељски настројена јер је Тито за њих био мрски комуниста. Дозвољавали су демонстрантима, све правдајући то демократијом, да држе у блокади хотел и чак их нису спречили да упадну на спрат на ком је био Титов апартман.
И успели су да дођу до Титовог салона, али им се ту испречио Млађа Младеновић, у то време наш конзул у Вашингтону. Младеновић је као партизан био рањен у Другом светском рату. После ослобођења играо је у Звезди са Драгославем Шекуларцем, па се бавио мото-тркама, затим радио у АМС Србије, а одатле отишао у дипломатију. Био је конзул у Грчкој, Њујорку, Вашингтону… Са пиштољем у руци сачекао је атентаторе на вратима и рекао: „Договорите се који ће први!“ Ови су се вратили, а Младеновић је од Тита добио златан сат.
Демонстрације емиграната биле толико гласне да је Тито морао да откаже пријем у „Волдорф Асторији“. Ситуацију је преокренуо долазак групе од око двадесет наоружаних југословенских морнара са наших бродова усидрених у њујоршкој луци, који су „почистили“ демонстранте, што је представљало бламажу за њујоршку полицију.
Четници нису хтели тако лако да одустану. Добивши дојаву да ће Маршал изаћи у шетњу, чекали су га на улици. Никола Каваја био је прерушен у попа, верујући да ће тако лакше проћи поред полиције до Тита. Али поучено дотадашњим искуством, југословенско обезбеђење било је исувише густо да би се ико пробио кроз забрањену зону. Три црне лимузине у којима су били председник и његова пратња пројуриле су таквом брзином да атенататори нису стигли ни да виде у којој је Тито. Каваја је причао да је био спреман да се баци на хаубу и пуца у Тита…
Полиција их растерала
Нови атентат Каваја и Кашиковић намеравали су да организују 1971, приликом Титове поновне посете Америци. Хтели су опет да организују демонстрације и искористе гужву, али полиција је већ била променила однос према четничким емигрантима. Без милости их је растерала из околине Титове резиденције…
Никола Каваја је 1979. у Њујорку киднаповао авион „боинг 727“. Претећи да ће авион дићи у ваздух, он је од власти САД тражио да се из затвора ослободи његов друг Стоиљко Кајевић. Каваја је планирао да се отетим авионом залети у зграду Централног комитета Савеза комуниста Југославије у Београду, а Кајевић је требало да му покаже која је то зграда. Али Кајевић није хтео да изађе из затвора, а Каваја је осуђен на 40 година робије. Из затвора Алкатраз пуштен је после 20 година. Вратио се у Србију 1997. и умро 2008.
Драгиша Кашиковић и његова осмогодишња поћерка су 1977. у Чикагу измасакрирани ножем. Починиоци овог злочина нису откривени, али потомци четничке емиграције верују да је то била одмазда Удбе.
Здравица
Завршавајући одговор на Кенедијеву добродошлицу, Тито је, са чашом у руци, на крају рекао: „Наздрављам за добро здравље и ваш дуг живот, господине председниче, и за пријатељство народа САД и Југославије.“ Председник САД Џон Кенеди убијен је у атентату у Даласу 35 дана касније.
Извор: Курир
