Прочитај ми чланак

Хитна помоћ: Људи умиру због провизије погребника?

0

Монструозно -Лекари Хитне помоћи пуштају болеснике да умру због провизије погребника?!
„Спрега погребника и лекара Хитне помоћи траје од 2000. године и она практично није престајала до данас. Цена за дојаву о смрти је 300 евра“, тврди биши директор Хитне помоћи Борко Јосифовски. У Хитној помоћи нису желели званично да се оглашавају поводом оптужби

Бивши директор Хитне помоћи др Борко Јосифовски оптужио је у разговору за Телеграф.рс да лекари Хитне помоћи намерно пуштају да пацијенти умру како би узели провизију од 300 евра од погребног предузећа.

Овај лекар, који је бивши директор ове здравствене институције, наводи да спрега погребника и лекара Хитне помоћи траје од 2000. године, и да она практично није престајала ни до данас. Јосифовски наводи да је, док је био директор, установио кривична дела које врше поједини лекари и да је покренуо поступак против њих, као и да је због тога смењен са тог места.

– Од тада па до данас ја водим борбу за своја права. Сви надлежни органи су добро упућени у то шта се ради у Хитној помоћи, али скривају истину. И Министарство здравља, и Тужилаштво, и лекари Хитне помоћи. Поднео сам и кривичне пријаве и све надлежне органе обавестио о овим кривичним делима, а као награду за то сам добио отказ, јер сам наводно урушио углед Хитне помоћи – каже он.

Према његовим речима, претходни директор Хитне помоћи др Бранислав Лазић, који је сада директор Института Торлак, као и садашњи, др Ненад Иванчевић, по директивама Министарства здравља упорно крију од јавности ово тешко кривично дело против здравља људи. Његове наводе је потврдила и Агенција за борбу против корупције, која је прошле године поднела Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против др Миломира Туфегџића и др Зорана Милошевића, лекара Градског завода за хитну медицинску помоћ.

– Кривична пријава је поднета због постојања сумње да су у периоду од јануара до августа 2006. године у договору са диспечерима добијали позиве где се радило о умирућим пацијентима или где је смртни исход известан, притом није се водило рачуна где се наведени лекари налазе и да ли постоје екипе које су ближе локацији на којој је пацијент, као и због сумње да су након констатације смрти препоручивали приватне погребнике са којима су били у „пословним односима” – каже он.

Према речима нашег саговорника, ћутање Тужилаштва, упркос необоривим доказима, као и чињеница да је он остао без посла, представљају велики подстицај свим лекарима који се баве „трговином смрћу”.

– Када сам ја био директор Хитне помоћи, за једну дојаву смрти лекари су добијали 300 евра, а за време моје функције по 3.000 људи је умирало годишње – наводи Јосифовски.

Након објављивања ових података, њему је уручен отказ i он до данс води спор са својим бившим послодавцем.

Драшко Карађовић, координатор организације „Доктори против корупције”, истиче да је његова организација добро упозната са случајем доктора Јосифовског и да на сајту ове организације стоји цео одељак који је посвећен неправилностима у раду Хитне помоћи у Београду.

– Претходна министарства се нису довољно позабавила тим питањем, као ни многим другим, па је зато наше здравство стављено на последње, 34. место у Европи. Нови министар здравља, ко год да буде, мора што пре да реши ову аферу са „трговином покојника”, као и афере са опремањем Клиничко-болничких центара у Београду. Једино тако ће показати свима да заиста жели да се бори против корупције и да жели да побољша стање у овој области – каже Карађовић.

Према његовим речима, здравство у нашој земљи је у неколико последњих година веома уздрмано разноразним аферама о којима се мало писало, а судски органи готво да ништа нису урадили како би их решилли. Организација Доктори против корупције је зато на свом сајту објавила све афере које су потресле ову област у последњих 12 година, и на њему се налази комплетна хронолошка документација која се тиче сваког “случаја”. Уколико желите да сазнате више мо аферама које је ова организација покренула, погледајте овде.

На другој страни, у Хитној помоћи се неће званично оглашавати поводом оптужби које је против њих изнео бивши директор Борко Јосифовски.

– Одлука руководства наше установе је да се не оглашавамо поводом ових оптужби. Остављамо надлежним органима, односно надлежном Тужилаштву и Суду да утврде шта је заправо истина, јер ни Хитна помоћ ни медији не истражују тај случај, већ наведене институције, и они би требало да се огласе. Директор Ненад Иванчевић је јуче отишао на годишњи одмор и до његовог доласка се сигурно нећемо оглашавати – саопштено нам је у овој установи.

Ни претходни директор Хитне помоћи доктор Бранислав Лазић, који је у међувремену постао генерални директор Института „Торлак”, није хтео да одговори свом бившем колеги на упућене оптужбе. Портпарол ове институције Сандра Черин саопштила је да се неће оглашавати поводом тврдњи Борка Јосифовског.

 

(Телеграф)