Прочитај ми чланак
Милева Марић-Ајнштајн (Тител, Аустроугарска, 19. децембар 1875 — Цирих, Швајцарска, 4. август 1948) је била српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна.
Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустроугарске) као најстарија од троје деце у породици официра аустроугарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу. Милева је имала млађу сестру Зорку (1883—1938) и брата Милоша (рођеног 1885.)
Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дечаци.
У лето 1896. уписала је студије медицине на Универзитету у Цириху. У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Она је била тек пета жена која је била примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике је био Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година. Прве две године студирања су биле врло успешне за Милеву. Један семестар је провела у Хајделбергу. Док је била одсутна дописивала се са Албертом, који јој је написао да му недостаје. У Цирих се вратила 1899. и њихова веза је планула. Милевини родитељи се нису противили тој вези, пошто су знали да су њене шансе за брак биле мале због њене болести. Међутим, Ајнштајнови родитељи су се противили јер је била старија од њега 3 и по године и није била Јеврејка.
Упркос обећавајућем почетку студија, Милевин успех је почео да слаби. У лето 1900. није положила своје завршне испите. Иако је и Милевин и Албертов просек био мањи од потребних 5,0, Албертов просек 4,9 је био заокружен на 5,0, али за Милевиних 4,0 је највише заслужна слаба оцена 2,5 из теорије функција. Ајнштајн је дипломирао и отишао кући за распуст. Милева је остала у Цириху, радећи као лабораторијски асистент и припремала се да поново изађе на испите. Милева и Алберт су се поново састали на језеру Комо. Неколико недеља касније Милева је открила да је трудна, а у јулу 1901. је опет пала на испитима. Те јесени Ајнштајн је добио слабо плаћени посао наставника на замени у Шафхаузену.
Брак са Ајнштајном
У Новом Саду, крајем јануара или почетком фебруара 1902. Милева је родила кћерку Лисерл. У својој 27. години, са незавршеним факултетом и ванбрачним дететом, почела је да се осећа као срамота за породицу. У међувремену, Алберт је у добио посао у патентом заводу у Берну. Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903. Неко време пре венчања Лисерл је оболела од шарлаха. Није познато да ли је умрла или је дата на усвајање. Када се Милева придружила Алберту у Берну, дете није било са њом. Њихов брак је функционисао тако што је Алберт шест дана недељно проводио у патентном заводу, слободно време је посвећивао физици, а Милева је покушавала да се носи са губитком детета и неуспехом на факултету. Ипак, брак је кренуо на боље како је Алберт добио повишицу и рођењем сина Ханса Алберта. Ајнштајн је 1905. објаснио фотоелектрични ефекат, a 1908. је добио лиценцу за рад на универзитету у Берну. Следеће године је дао отказ на Универзитету у Берну и патетном заводу и прихватио је место ванредног професора теоријске физике на Универзитету у Цириху.
Ајнштајн је почео да се дописује са бившом девојком, па је њихов брак запао у кризу. Да би вратио мир, отпутовали су на одмор. Њихов други син Едуард је рођен 1910.
Следеће године, Алберт се са породицом преселио у Праг, где је постављен за редовног професора на Универзитету Карл-Фердинанд. За Милеву је овај прелазак био тежак; као Српкиња је била осетљива на напетости између немачких и чешких националиста, са којима са као Словенка идентификовала. Ајнштајн се 1912. вратио у Цирих, што је био потез за који је Милева веровала да ће ојачати њихов брак. Ипак, Алберт је пронашао новог сарадника за математику Марсела Гросмана. Такође је имао нову љубавницу, рођаку Елзу Ловентал. Ова криза је дошла у пролеће 1914. када је Алберт прихватио положај сталног члана престижне Пруске академије наука, као и место редовног професора на Универзитету у Берлину. Милева је испочетка одбила да прати Алберта, пошто је Елза живела у Берлину, али су се ипак преселили. Алберт је направио списак наредби за Милеву, са заповестима као што су „одговарај ми само када ти се обратим“. У јулу 1914, дан пре избијања Првог светског рата, Милева је спаковала ствари и вратила се са децом у Цирих.
Алберт је остао са Елзом и довршио Општу теорију релативности. Године 1916. је затражио развод од Милеве, која се разболела од овог захтева. Док је Милева била болесна, њена млађа сестра Зорка се бринула о деци, али је Зорка доживела нервни слом, па је следеће две године провела у психијатријској клиници. Милева је коначно пристала да Алберту пружи развод 1918, а Ајнштајн се сложио да Милеви да новац од било које будуће Нобелове награде. Званично су се растали 14. фебруара 1919, а Алберт се оженио Елзом 2. јуна 1919. Те године, савијање светлости у гравитационом пољу за време помрачења Сунца је било главни доказ за Општу теорију релативности, што је Ајнштајну донело светску славу.
Након развода
Тешко оболела сестра Зорка је доживела још један нервни слом, а претходно је запалила велику количину новца својих остарелих родитеља у Новом Саду. Милевин отац Милош је 1922. умро од можданог удара, а Зорка је законски проглашена неспособном.
Иако је постао славан због Теорије релативитета, Ајнштајн је Нобелову награду за физику добио за објашњење фотоелектричног ефекта. Ајнштајн због путовања није присуствовао додели награде, па му је шведски амбасадор тек 1923. доделио награду, а Алберт је новац препустио Милеви. Милева је уложила новац у три стана у Цириху, као и за негу млађег сина Едуарда, који је 1930. оболео од шизофреније. Ова деценија је за Милеву била јако тешка: Алберт и Елза су због нациста емигрирали у Сједињене Државе, Милевина мајка је умрла на дочеку нове 1935. године, а сестра Зорка је умрла 1938. године. Старији син Ханс Алберт је са својом породицом 1938. емигрирао у Сједињене Државе, где је њен најмлађи унук Клаус Мартин умро у року од неколико месеци.
Милева је због дугова насталих због Едуардове болести морала да прода две куће, а претила је опасност да остане и без треће, па се обратила Алберту за помоћ. Ајнштајн је преузео власништво над кућом, али ју је 8 година касније изненада продао за 85.000 швајцарских франака, под условом да купац дозволи Милеви да остане у кући. Међутим, на дочеку Нове године, Милева је изненада добила званично обавештење да је њен најам истекао. Један пријатељ јој је покушао продужити боравак и откривено је да је купчевих 85.000 франака случајно уплаћено на Милевино име. Алберт је захтевао да му Милева врати новац и претио да ће избацити Едуарда из тестамента.
Тог пролећа Милеви је позлило током једног Едуардовог насилног напада, и онесветила се. Умрла је у болници три месеца касније, 4. августа 1948. године и сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. За њен гроб шира јавност је сазнала 2003. године заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Сент Галена. Након пет година, 14. јуна 2009. године, освећењем и откривањем спомен обележја представници Републике Србије први пут су званично одали почаст Милеви Марић-Ајнштајн.
Последњих година у страној научној јавности све више је присутна и друга биографија Милеве Марић која тврди да Теорију релативитета Алберт Ајштајн уствари украо од своје супруге Милеве.
Наиме, Ајнштан је био вештији заводник него физичар, а његова прва супруга Милева Марић је била прави “геније из сенке” чије је дело у ствари награђено Нобеловом наградом. Ово је тврдо убеђење норвешке историчарке мр Анастасије Хајди Ларвол, чије је предавање “Релативност једне љубави” одржано недавно на “Коларцу”, поново распламсало полемику о томе да ли је Ајнштајн био научни геније или генијални манипулатор.
Њено мишљење је да су се Алберт и Милева договорили да заједничким радом и знањем стварају научне радове и тако креирају и промовишу једног генијалног научника и универзитетског професора, који ће зарађивати за целу породицу. Тај геније је за јавност до сада био само Ајнштајн.
– Приватна историја Алберта и Милеве прошла је много цензура да би се одржао мит о Ајнштајну, који је маркетиншко-политички производ. Тај мит се брани по сваку цену и због његовог очувања је фондација “Алберт Ајнштајн” забранила објављивање љубавне преписке Алберта и Милеве. Мали део објављен је 1987, а остатак је однет у Јерусалим и тек од 2006. отворен је за јавно истраживање, али само делимично – каже Анастасија Хајди Ларвол.
Филм од писама тамна страна везе Алберта и Милеве приказана је у документарном филму “Мала моја вештице” у коме је Анастасија Хајди Ларвол њихову љубавну преписку претворила у дијалог. Филм је 2009. приказан на комеморативној седници у Цириху, кад се држава после 36 година сетила Милеве Марић, платила закупнину њеног гробног места и обновила надгробни споменик.
Управо та писма, тврди историчарка, потврђују да је Милева била бриљантан научни ум, а Алберт дрзак манипулатор.
– Ајнштајнова писма почињу љубавничким цвркутањем, а обавезно завршавају постављањем задатака чије решење тражи од Милеве! Зато су чак и њена малобројна доступна писма некомплетна, јер је цензура из њих избацила математичке прорачуне и научне инструкције које је слала Алберту. Милевина покорност према Ајнштајну не може се разумети без познавања времена кад се њихова веза развијала. Тада жене нису имале самосталну професионалну каријеру, научним истраживањима су се тада бавиле укупно три жене у Европи.
Алберт је током студија имао просечне оцене, наводи наша саговорница. Дипломирао је као најгори у групи и није уживао никакав углед професора. Милеву су још током студија на сарадњу позивали најзначајнији физичари. Она проучава фотоелектрични ефекат на Универзитету у Хајделбергу 1897-98. код нобеловца проф. Филипа Ленарда, а затим код професора Хермана Минковског четвородимензионалну геометрију која је математичка основа теорије релативитета. Управо тим темама баве се радови који су прославили Ајнштајна, а објављени су у време док је био чиновник у Бироу за патенте у Берну.
– Прорачуне је писала Милева ноћу, кад успава децу. Велики руски физичар Аврам Федорович Јофе сведочио је да је у рукама имао оригинале три најважнија “Ајнштајнова” чланка, који су били потписани са Ајнштајн – Марити. Марити је била швајцарска верзија презимена Марић, под којим је Милева уписана у Градски регистар Кантона Цирих.
Ајнштајн је напустио Милеву чим је 1914. добио место професора у Берлину и чланство у пруској академији наука. Он обнавља инцестуозну везу и жени се са Елзом Ајнштајн.
– Алберт по обичају изиграва све договоре, чак и судску одлуку да Милеви преда новац од Нобелове награде. Она себе и децу издржава давањем часова математике и клавира, а Алберт новац шаље на кашичицу, иако му је млађи син био тешко болестан. Кад изиритирана Милева 1925. тражи да јој врати оригинале знаменитих научних чланака и прети да ће открити ко је њихов прави аутор, а Ајнштајн јој одговара окрутним писмом:
– Стварно си ме добро насмејала када си почела да претиш твојим сећањима. Зар ти заиста никад макар на тренутак не сине да нико не би ни пет пара давао за твоја лупетања да човек с којим имаш посла није остварио нешто важно? Када је неко нико и ништа, онда ту нема ништа више да се каже, али онда тај неко треба да буде скроман и да завеже. Саветујем ти да поступиш тако.
У прилог тези да је Алберт био окрутни манипулатор према својој жени Милеви, покрепљује и Волтер Ајсаксон у својој књизи: „Ајнштајн: Његов живот и универзум“, а што је преноси британски „Дејли мејл“.
У књизи се наводи да је Ајнштајн Милеви рекао да од њега не очекује никакву блискост, нити пажњу. Чувени физичар је у међувремену имао бројне афере. Алберт и Милева су 11 година били у браку, а Ајсаксон у књизи пише да када је њихов брак запао у кризу.
Ајнштајн није желео да се разведу због деце, али је написао листу „правила понашања“ за своју супругу, чувену српску физичарку и математичарку. Они су у браку имали размирица, али је он тражио да због деце остану заједно и то уз неколико услова.
Ајнштајн је од Милеве Марић захтевао следеће:
Водићеш рачуна:
– да моја одећа и веш буду одржавани у реду;
– да добијам редовно три оброка у својој соби;
– да моја спаваћа и радна соба буду уредне и нарочито да мој сто буде коришћен само за моје потребе.
Одрећи ћеш се свих личних веза са мном, осим ако оне нису неопходне због социјалних разлога. Поготово ћеш се одрећи:
– мог седења у кући са тобом
– мог излажења и путовања са тобом.
Поштоваћеш следећа правила у вези са мном:
– Нећеш очекивати никакву интимност од мене, нити ћеш ми било шта приговарати;
– Престаћеш да разговараш са мном ако то будем захтевао;
– Напустићеш моју спаваћу и радну собу ако то будем захтевао истог трена без протеста.
Алберт Ајнштајн је током брака са Милевом започео и везу са рођаком Елзом Ловентал, са којом се касније и венчао. Милева Марић је напустила супруга 1914. године и заједно са њихова два сина Хансом Албертом и Едуардом одселила се из Берлина у Цирих, да би се након пет година коначно развели. Ајнштајн се 1919. оженио са Елзом, а имао је и љубавницу – своју секретарицу Бет Нојман.
Милева Марић у једном писму Алберту Ајштану:
„Ја сада лутам … између храстова .. чији је шарм сада нажалост сакривен дебелим слојем магле боје грашка, и ма како да напрежем свој поглед, све што видим је нешто неодређено, пусто и сиво као бесконачност. Човек је то свакако у стању уколико у својим младим данима, када учи да перципира, не би тако сурово био ограничен на земљи, па чак и више на гнездо између четири зида, наместо да му буде омогућено да изађе мало напоље у универзум. Човек је у стању да у својој имагинацији замисли безграничну срећу и требало би да може да схвати и бесконачност простора. Ја мислим да је то чак много лакше … “.
