Милева Марић: Заборављена научница у сенци „блиставог мита о Ајнштајну“

08:20 04.08.2023.

Иако јој нико није могао приписати неки део његовог рада, њихова писма и бројна сведочења пружају суштинске доказе о томе да су интензивно сарађивали од тренутка када су се упознали

Иза бриљантних теорија Алберта Ајнштајна о светлости, простору и времену можда стоји његова прва супруга Милева Марић, сматрају поједини истраживачи који су проучавали њихову преписку, писао је „Њујорк тајмс“ 1990. године.

Милева Марић је сарађивала са Ајнштајном много више него што се раније веровало, а то је била сарадња на чланцима које је Ајнштајн објавио 1905. године, укључујући и чланак који му је донео Нобелову награду за физику 1921. године.

Марићева је имала одлично образовање. Са Ајнштајном се упознала још као студент, 1896. године, на Циришком политехничком институту. Она је тада имала 21, он 17 година.

Заједнички радови, које је потписивао само Ајнштајн

„Милева је од детињства показивала велики таленат и њен отац је одлучио да јој пружи најбоље образовање“, написала је Роса Монтеро, колумнисткиња шпанског „Ел паиса“ 2019. године.

„Да бисмо разумели колико је овај став био револуционаран, довољно је рећи да је њен отац морао да тражи посебну дозволу како би његова ћерка могла да студира физику и математику, јер су ове студије биле намењене само дечацима“, указала је Роса Монтеро.

Милева је, тврди Монтерова, била бољи математичар од њега и исправљала је његове грешке. „Она решава моје математичке задатке“, записао је у белешкама сам Ајнштајн.

Године 1900. они су завршили свој први чланак, а то је без сумње био њихов заједнички рад.

„Дао сам професору Јунгу копију нашег рада“, записао је Ајнштајн, али га је само он потписао. Зашто, пита се Монтерова. „Зато што је потпис једне жене тада дискредитовао научни рад. И зато што је Милева желела да Ајнштајн успе, како би се са њом оженио.“

Године 1905, три кључна Ајнштајнова чланка, која је поново само он потписао, појавила су се у „Аналима за физику“. О томе постоји и писано сведочанство директора часописа, физичара Абрама Јофеа, који тврди да је имао прилике да види текстове које су потписали и Ајнштајн и Марићева.

Сента Тромел Плоц, који ради у Немачком истраживачком друштву у Бону, тврди да је у оригиналним рукописима Ајнштајнових радова Милева Марић наведена као коаутор.

Тромел Плоц напомиње да је Марићева морала да буде изузетно талентована да би била примљена на престижни швајцарски институт. У то време је мало жена имало научну каријеру. Дискриминација жена је, сматра овај научник, разлог зашто њене заслуге нису признате.

„Понижавајући текст о ропству“

Нешто касније, почело је и Ајнштајново „ужасно психолошко злостављање“ Милеве, које је трајало све до њиховог раздвајања 1914. године. Постоје чак и „правила понашања“, које је потписала Милева, а то је, како оцењује Монтерова, заправо „понижавајући текст о ропству.“ На пример, једно Ајнштајново правило прописује Милеви да му се не сме обраћати ако је не позове.

Ајнштајн је касније спалио своја писма Милеви и после развода више никад није помињао њен допринос. Ајнштајнови агенти покушали су да избришу и све трагове Марићеве. Породична писма су присвајана без дозволе и нестајала су без трага.

Из овога није могуће закључити да Ајнштајн није био велики научник. Али, могуће је закључити да је велики научник била и Милева Марић.

Изгледало је да је Ајнштајн успео у намери да избрише трагове њеног доприноса, све до 1986. године, када је, након смрти његовог сина Ханса Алберта, пронађена кутија пуна писама, која су имала велики одјек. Упркос томе, Милева је и даље остала заборављена, а свет се и даље диви „блиставом миту о Ајнштајну.“

„Kо се данас сећа овог бриљантног научника?“, пита се Полин Гањон, на страницама „Сајентифик америкен“. Док се њен супруг Алберт Ајнштајн глорификује као можда најбољи физичар 20. века, у сенци остаје једно питање о његовој каријери: колико је његова прва жена допринела његовој револуционарној науци?

„Иако јој нико није могао приписати неки део његовог рада, њихова писма и бројна сведочења пружају суштинске доказе о томе да су интензивно сарађивали од тренутка када су се упознали, 1896, све до њиховог раздвајања 1914. Они показују пар који спаја заједничка страст према физици, музици и једног према другом“, преноси „Сајентифик америкен“.

Почаст Милеви Марић

Милева је умрла 4. августа 1948. године, на циришкој клиници „Еос“. Сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм. О њеној смрти у Југославији тада није било вести.

За њен гроб јавност је сазнала тек 2004. године, заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Сен Галена, који је, истражујући по циришком архивима, сазнао да су њени посмртни остаци 1973. године премештени у заједничку гробницу.

Након пет година, 14. јуна 2009. године, гроб јој је најзад освећен и откривено је спомен обележје, на коме је уклесан Милевин лик и посвета, на српском и немачком језику: „Са поносом и љубављу од српског народа.“

То је било први пут да су представници Републике Србије званично одали почаст Милеви Марић.