Група историчара и теолога ускоро ће у Патријаршији представити елаборат са захтевом да се једини непосвећени владар из лозе Немањића, цар Душан, прогласи за свеца, открива историчар проф др Вељко Ђурић Мишина.

– Лик цара Душана на мозаику иза гробнице већ има ореол, јер се он неформално већ сматра светитељем – објашњава Ђурић. – Разлог због кога он није раније проглашен свецем јесу гласине које је о њему ширила Византија, љута због тога што је створио српску патријаршију.

Саговорник „Новости“ открива да су антрополози утврдили да је први српски цар заиста заслуживао надимак Силни.

– Антрополог, члан комисије која је 1991. отварала саркофаг, на основу величине пршљенова утврдио је да је цар Душан могао бити висок око 215 центиметара – каже Ђурић. – Лик цара био је сачуван на скулптури са његовог саркофага која се налазила у музеју у Скопљу, али она је одавно нестала.

 

Највећи део српске јавности уопште не зна да је професор Радослав Грујић још 1927. пронашао мошти и делове мермерног саркофага цара Душана у Манастиру Светих арханђела код Призрена. Владимир Давидовић, дугогодишњи секретар САНУ и један од најбољих познавалаца српске баштине, открива да се делови Душанове гробнице и данас налазе у Скопљу, где их је после ископавања донео професор Грујић.

– На основу тих фрагмената, цртежа и фотографија савремним форензичким методама могуће је реконструисати не само саркофаг цара Душана, већ и његов лик – каже Давидовић.

Највеће благо Светих архангела, мошти цара Душана, сакривене испод мраморне плоче и затрпане хрпом изломљених делова саркофага, Грујић је реконструисао и био запањен да је он изведен у западњачком стилу.

„Изнад поклопца гробнице који је био у равни с патосом, био је други поклопац од беличастог мрамора са извајаним високим рељефом цара Душана по западном обичају, коме у средњовековној Србији нема примера“, записао је Грујић у белешкама. Откопано је и неколико прилично очуваних делова још једне цареве мраморне статуе у природној величини.

Ова открића распалила су машту оновремених сакупљача реликвија и трагача за моштима и легендарним благом.

„С великом муком чувани су објекти од развлачења многобројних посетилаца. Није био другог излаза осим да се они из развалина пренесу у Скопље и сачувају у Музеју јужне Србије. Бар док не наступе такове прилике да се код самих развалина не буде могао основати и уредити музеј“, записао је Грујић који је у старој Душановој престоници и основао Музеј јужне Србије.

– Чланови Савезне и српске Комисије за верска питања сматрали су да је смештање саркофага у Цркву Светог Марка, највећу и најистакнутију у Београду, субверзивно и прети да подсећа вернике на Душаново царство и буди великосрпска осећања – каже професор Ђурић.

Испоставило се да је Грујићев подухват доношења моштију цара највероватније спасао ове реликвије од судбине коју је доживео царев лик са саркофага у скопском музеју.

– Током земљотреса 1963. у Скопљу нестали су делови рељефа, глава, рука и шака цара Душана – каже Давидовић. – Неки су причали да су украдени, а други их је земљотрес протворио у прашину, мада ту судбину нису доживели други камени украси из Светих арханђела. Мада, истину говорећи, остатке Душановог саркофага нико из Србије није никада званично тражио.

 

СПАСИЛАЦ БЕЗ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ
Професор Радослав Грујић је цео живот спасавао српско културно благо, а умро је лишен националне части.

– Прво су га у тамници држали Аустроугари, само зато што је био један од водећих српских интелектуалаца – каже Владимир Давидовић.

Спасао је Душанову гробницу и мошти, а 1942. од усташа, из фрушкогорских манастира, мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића. После рата је спасавао српско културно благо које је опљачкано и однето у Загреб. Комунистичке власти 1945. прогласиле злочинцем, а пресуда до данас није укинута.

 

(Вечерње новости)

 

Ознаке: гроб цара Душана, музеј у Скопљу, Професор Радослав Грујић, саркофаг цара Душана, Свети Архангели, цар Душан, црква Светог Марка