Прочитај ми чланак
Краљево се шири преко Ибра
Урбанистичка пренатрпаност учинила је да у Краљеву више нема места за градњу. Због тога је на десној обали Ибра, на површини од 140 хектара, планиран други, нови део Краљева. Да би овај план почео да се остварује неопходно је да се прво заврши изградња моста, који ће из Скопљанске улице ићи преко Ибра, и излазити директно у садашње насеље Рибница. Радови на градњи моста званично су почели, и предвиђено је да буду завршени у лето следеће године.
Места у строгом центру Краљева, за чији се педаљ одиграва беспоштедна борба међу инвеститорима, више нема. Спојиле су се нова и стара градња, па ни између зграда више не може да се прође. Због тога је направљен план да се део Краљева прошири преко Ибра. Многи већ причају како ће се одлазити у тзв. Ново Краљево. Истине, у овом поређењу итекако има, јер ће у том насељу моћи да живи око 7.000 људи. Изглед новог комплекса представљаће комбинацију комплекса зграда и породичних кућа. У насељу ће бити школа, вртић, здравствена амбуланта, пијаца, локали, магацини, парк …
– Кроз овај план детаљне регулације предвиђена је вишепородична изградња, пословање и индивидуално становање. Хоћемо да на десној обали Ибра испланирамо један значајан део Краљева и проширимо град преко Ибра. Услов за то је изградња саобраћајне инфраструктуре, као што је мост у Скопљанској, и саобраћајница по садашњем градском бедему – објашњава Милорад Миладиновић руководилац сектора за просторно и урбанистичко планирање Дирекције.
Да би у том новом насељу инвеститори почели да граде, а грађани да купују некретнине, неопходно је да се сагради мост у Скопљанској улици, који ће повезивати ова два дела Краљева. Цена изградње моста је 180 милиона динара, Град Краљево је финансијер, а рок за његов завршетак је 20. јул 2013. године. Мошће имати четири траке, а његов изглед биће идентичан мосту преко Ибра који је направљен пре неколико година.
– Мост је дугачак 240, а широк 12 метара. Саобраћајница ће бити широка 6,5 метара, док је остатак предвиђен за два тротоара и бициклистичку стазу. Мошће се ослањати на укупноimg_8521 5 стубова, с тим што ниједан од њих неће бити у Ибру – каже Александра Сретовић директорка краљевачке Дирекције за планирање и изградњу.
Реализација изградње моста биће од великог значаја из више аспеката. Градски прстен ће добити своју физиономију, јер би онда Трг Светог Саве могао да се затвори за саобраћај, а онда би се возила из Карађорђеве улице усмеравала на мост у Скопљанској. Када се заврши изградња моста у Скопљанској, са саобраћајницама које ће повезивати обале Ибра, тај простор ће итекако бити атрактиван инвеститорима, јер је на Градском кеју скоро све изграђено, и више нема места.
Како објашњавају у Дирекцији за планирање, на простору будућег “Новог Краљева” већ је изграђен колектор фекалне канализиције, постоји једна трафостаница веће снаге око 35 киловата, али је планирано да буде направљена нова од 110 киловата која ће струјом снабдевати цело Краљево. Бунари за снабдевање пијаћом водом већ постоје у непосредној близини. Изградња гасовода је прешла мост, тако да са становишта инфраструктуре постоје сви услови да би у том делу Краљева могло да се гради.
Меркатор већ купио земљиште преко Ибра
Словеначка фирма “Меркатор” за сада једина поседује земљиште површине од 1,5 хектара које се налази између обале утврде и реке Ибар. Како кажу у краљевачкој Дирекцији, последњих година они нису показивали интересовање за изградњу неког маркета, због чега им је локална власт за ту локацију нудила замену за неку другу на територији града, јер се земљиште налази у делу где је планиран и пешачки мост. Међутим, Меркатор је ту локацију задржао, образлажући да желе у Краљеву да направе један изузетно атрактиван Рода центар који би био подељен на два дела, управо тим пешачким мостом.
Краљево: Утеривачи дугова међу Краљевчанима
Рогорозни и скупи, био би кратак опис рада четири овлашћена приватна извршитеља на територији краљевачке општине. Они су већ „затрпани“ предметима градских јавних предузећа, односно јавних предузећа „Топлана“ и „Водовод“, а за њихово ангажовање спремају се и у „Чистоћи“.
У овим градским предузећима су нам објаснили да их морају ангажовати, понајвише због тога што дугови за комуналије застаревају за годину дана, а Законом о извршењу, уместо судовима, тај посао је поверен приватним извршитељима. Они су професионалци, који могу имати заменике и помоћнике, чија је основна мотивација добра зарада. – Ми смо двојици ових извршитеља још пре петнаестак дана поверили око 40 предмета у којим се дуговање грађана нагомилало до тридесет хиљада динара за потрошену воду. И, показало се да су стварно ефикасни, не знам да ли због скупоће њиховог ангажовања, које на крају плаћа дужник или су више мотивисани од судских извршитеља. Углавном, људи долазе да измире дуг – каже Ранко Ђекић, технички директор краљевачког „Водовода“.
Директор Ђекић нам је још објаснио да грађани овом јавном предузећу дугују око 130 милиона динара, и то углавном у стамбеним зградама где се вода не може искључити само одређеном неплатиши. – Приватним извршитељима смо на основу Правилника о њиховој тарифи најпре уплатили предујам од 3.900 динара по предмету, онда следе трошкови па награда за успешно извршење. То значи да, рецимо, дуг од десет хиљада, оваквом наплатом, изађе на око 18.000 динара, јер само један излазак приватних извршитеља на терен кошта 750 динара. Све то на крају мора да плати дужник – објашњава Ђекић.
Приватни извршитељи, како смо дознали од оних код којих су били, најпре траже наплату дуга на лицу места, онда предузимају мере за блокаду рачуна ради наплате од плате или пензије, затим имају право и на процену, пленидбу и продају имовине. Што би се рекло, са овим извршитељима нема шале и погађања. Они су упорни, „привржени су послу као прави професионалци“. – Јесте све то и ригорозно – признаје Драган Арсенијевић, директор краљевачке „Топлане“ – али ми то морамо, због оних који редовно плаћају и да бисмо обезбедили функционисање система. Знате, 80 милиона динара дуга грађана нашој топлани није мали износ, па смо овлашћеним приватним извршитељима у Краљеву предали око 500 предмета. То је негде око осам одсто укупног броја корисника. За сваки предмет платили смо по осам хиљада предујма и чекамо резултате, па после за њих следи накнада трошкова и награде – каже Арсенијевић.
Предмети дужника из привреде нису још код извршитеља јер, како су нам поменути директори објаснили, са њима и лакше излазе накрај, будући да их је појединачно могуће искључити са топловода, односно водосистема.
У краљевачкој „Чистоћи“ предмете дужника још нису предали извршитељима а иначе ће, кажу, то морати да учине, али тек након што обезбеде новац за такозвани предујам.
Смедерево: Уговор о санацији депоније
Град Смедерево и конзорцијум “ПОРР – Миленијум тим“ потписали су Уговор о извођењу радова на санацији, затварању и рекултивацији депоније комуналног отпада „Годоминско поље“ у вредности од 240 милиона динара.
За прву фазу средства у износу од 73 милиона динара обезбедило је Министарство за заштиту животне средине.
– Санација, затварање и рекултивација садашње депоније у Годоминском пољу један је од приоритета локалне самоуправе, због решавања вишегодишњег проблама града, али и због заштите животне средине, нарочито старог корита Језаве. Смедерево је на корак до уласка у стратешко партнерство, а када успоставимо добар систем са рекултивацијом и изградњом нове депоније, Смедерево ће системски решити проблем изношења и депоновања смећа – нагласила је др Јасна Аврамовић, градоначелница.
Она је додала да ће на тај начин бити решен и проблем малих депонија које ничу.
Представник извођача радова, Бобан Величковић, исказао је задовољство што је ова компанија добила прилику да уради посао и изразио наду да ће послове завршити на време и на тај начин отворити врата за неке друге облике сарадње са Смедеревом.
Крагујевац: Осми фестивал „фића”
Удружење љубитеља “фића” из Крагујевца, Град Крагујевац и Градска туристичка организација „Крагујевац" организоваће сутра (субота, 21. јул) у Великом парку, код Споменика рањенику, манифестацију ,,Фића' фест".
Свечано отварање ове традиционалне манифестације, која окупља љубитеље „фића" из целе Србије, заказано је за 11 часова.
Поред изложбе ових популарних аутомобила у Великом парку, биће организовани дефиле “фића” кроз Крагујевац, као и посета учесника манифестације првом јавном слатководном Акваријуму и манастиру Дивостин надомак Крагујевца.
Посетиоци имаће прилику да сазнају више о овом, некада најпопуларнијем аутомобилу у Југославији произведеном у скоро милион примерака у крагујевачкој „Застави", али и да од његових власника чују бројне.
Прислоница: Јелена Томашевић на Сабору фрулаша
Сабор фрулаша Србије "Ој, Мораво" у Прислоници код Чачка који више од две деценије окупља најбоље фрулаше из целе Србије биће организован од 20. до 22. јула. Дружење и неговање традиционалног и савременог музицирања на свиралама – фрулама најпознатијих градитеља, уз такмиче за назив победника – златну фрулу Сабора, део су програма фестивала.
И ове године нач очекује богат пратећи програм са изложбама домаће радиности, старих заната, градитеља фрула, беседама, такмичењем у припремању старих јела старих јела.. У недељу око 20:30 очекује се и наступ певачице Јелене Томашевић.
Извршни директор Сабора Драгиша Гавриловић – Цвијо каже да је све спремно за почетак Сабора и да се и ове године очекује велика посећеност. На предтакмичењима која су одржана у Врањској бањи, Бољевцу, Жабарима, Иђошу, Брусу, Скакавцима код Косјерића и Горњој Трепчи, од око 600 фрулаша, изабран је 21 финалиста и 20 фрулаша који ће наступити у финалу за савремено свирање, свирање са оркестрима. Од младих фрулаша одабрано је преко 30, који ће свирати појединачно и у дуету.
Гавриловић је из овогодишњег програма посебно издвојио монодраму Повратак краљице Марије глумице Љиљане Стјепановић која ће бити на програму у суботу од 17:30, као и дечју монодраму Милутина Гигија Јевђенијевића, која ће бити изведена у исто време али у недељу. Туристичка организација ће оба дана на овој локацији поставити туристички возић који ће све заинтересоване возити до манастира Вујан.
Председник савета Сабора Синиша Правдић подсетио је да је Сабор фрулаша Србије заживео 1988. године, а да је своју највећу експанзију доживео средином деведестих година.
– Први Сабор фрулаша опдржан је у септембру 1988. године. Организатори те манифестације имали су дилему где и на ком месту да се догоди, али је била срећна околност да људи који су је оснивали, а то су Радован Маринковић, Јован Зечевић, Бране Миловановић, Милован Правдић и професор Миодраг Азањац, донесу одлуку да то буде Прислоница. Мештани су у почетку били против ове манифестације јер су имали већ једну и сматрали су да није потребна. Иза тога Сабор је растао, развијао се и своју праву експанзију је доживео средином деведестих година када је присуствовало више од 10.000 гледалаца. Ова манифестација је веома значајна за град, али и за Србију. Чува дивну етно традицију фруле која је одавно присутна код нас – каже Правдић.
Велика новина која нас очекује ове године је бесплатан аутобуски превоз у оба дана Сабора. Аутобуси ће са Градског трга саобраћати на свака два сата. У суботу први аутобус креће у 14 часова, док ће у недељу први аутобус кренути већ у 12 часова.
Детаљан програм Сабора фрулаша:
субота 21. јул
17:00 етно двориште: ”Вујанска добродошлица”
Учествују: Прошлогодишњи победник, саборски фрулаши, домаћин сабора, градоначелник Чачка и председник МЗ Прислоница.
17:30 Етно двориште: Повратак краљице Марије, монодрама Драгана Бошковића у извођењу Љиљане Стјепановић
19:00 Саборска позорница, Златна фрула – такмичење дуета и фрулаша у изворној категорији
20:00 Свесрпски сабор – Миодраг Азањац. Учествују КУД Абрашевић, победници шЉивика, изворне групе и соло певачи
21:00 Проглашење победника у изворном свирању и дуетима
20:30 Ето двориште: Посело код лампека
Недеља 22 .јул
13:00 Фрула као елемент заштите КЖНКН, у организацији др Мире Закић и Српског етномузиколошког друштва, Значај сабора у Прислоници у популаризацији фруле. Анализа претходних сабора и правци даљег развоја. Учествују: Бора Дугић, Цица Азањац, Мира Закић и фрулаши
14:30 Сабориште испод позорнице: Такмичари пред жиријем свирају обавезну нумеру, а затим техничка проба фрулаша и оркестра
15:00 Етно двориште: Златне руке – такмичење у припремању старих јела
16:00 Етно двориште: Такмичење младих фрулаша
17:30 Монодрама за децу у извођењу Милутина Гигија Јевђенијевића
19:30 Саборска позорница: Златна фрула
20:30 Јелена Томашевић
