Прочитај ми чланак
Уколико Србија подлегне америчким притисцима и уценама рафови домаћих продавница ускоро би могли да буду пуни генетски модификоване хране.
Вашингтон категорично тражи да Београд дозволи увоз мутираних производа из САД и да промени садашњи закон којим је то забрањено, иначе ништа неће бити од уласка у Светску здравствену организацију почетком наредне године.
Никола Алексић, председник Еколошког покрета Новог Сада, тврди да је нацрт новог закона, којим ће производња ГМО хране бити дозвољена, већ готов и да се само чека прави тренутак да се он усвоји.
„Амерички потпредседник Џозеф Бајден је још приликом посете Београду 2009. поручио домаћинима да је врло незадовољан српским законом о забрани ГМО на шта је од домаћина добио одговор да ће тај закон бити промењен“ – тврди Алексић.
Српски закон забрањује како производњу, тако и увоз ГМО, мада је домаћа јавност била пре неколико година узнемирена подацима да су родна поља Мачве и Војводине засејана ГМО сојом.
Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Земуну, каже да Србија не сме ни по цену чланства у СТО да подлегне притисцима и да дозволи производњу и увоз мутант хране.
„Влада САД је у служби крупног капитала и она притиска нарочито слабе источноевропске земље да дозволе увоз ГМО. Уколико то дозволимо уништићемо пољопривреду, али и здравље грађана и будућих генерација“ – упозорава Шеварлић.
Војислав Станковић, из Привредне коморе Србије, каже да увоз ГМО производа нашој земљи никако не треба.
„Привредна комора Србије је још 2005. године направила нацрт резолуције у коме је од владе Србије тражила да се наш простор заштити од употребе ГМО производа. Логично је да велике компаније попут америчког Монсанта желе да продају своју ГМО технологију, али нама то није потребно“ – истиче Станковић.
Он додаје да поља засејана ГМО сојом, кукурузом изгледају као површине на Месецу.
„Земљиште се поспе хербицидима, и земља је потпуно очишћена. Житна поља без иједне трунке корова делују као са друге планете. Апелујем да ако се промени закон да на свим производима крупним словима буде исписано да је реч о ГМО производима. Људи имају право избора и морају да знају шта једу“ – каже Станковић.
Иако су познате негативне последице по здравље које изазивају генетски модификовани организми, Србија је већ увозила ову храну. Забележен је увоз модификоване сојине сачме у два наврата. У земљу је први пут ушло 20.000 тона, а нешто касније чак десет пута више, али упућени тврде да се сојина сачма континуирано увози још од 2007. године.
Некадашња министарка пољопривреде Ивана Дулић-Марковић је казала да је таква сојина сачма знатно јефтинија од остале сојине сачме, а да је увоз у време када је она била на челу Министарства пољопривреде био у складу са законом о ГМО, а одобрио га је Савет за биолошку сигурност.
Никола Алексић поводом могућег увоза ГМО најављује протесте, јер је исхрана овим производима опасна. Он се позива на истраживање спроведено на мишевима.
„У трећој генерацији сви мишеви су били стерилни. И Срби ће нестати са лица земље ако прихвате ту храну“ – упозорава Алексић. Он тврди да је америчка компанија Монсанто већ ушла у Србију и да продаје генетски модификовано семе под лажном декларацијом.
„Још је Божидар Ђелић обећао Американцима да ћемо изменити закон о увозу ГМО производа, а нацрт закона о измени закона већ се налази у парламенту“ – тврди Алексић.
Изазов за нову владу
Министар економије Небојша Ћирић каже да захтев САД не би требало схватити као условљавање већ као препреку, за коју се тражи компромисно решење. Он истиче да пре било какве одлуке мора бити консултација с произвођачима и стручњацима за тај домен.
„У сваком случају то питање сачекаће нову владу“ – изјавио је Ћирић.
Оно што је сигурно јесте да СТО не познаје забрану увоза и извоза било ког производа. Закон може да прописује сложену процедуру увоза ГМО, којом се увоз практично онемогућава, али није дозвољено да у закону изричито пише да је увоз забрањен.
Тешке последице
Србија има више од четири милиона хектара њива, што одговара величини две Словеније, па стручњаци постављају питање због чега нам је потребна вештачка храна. Болести које може да изазове употреба ГМО су стерилност, смањење мозга, Алцхајмерова болест, болести унутрашњих органа, алерголошке и токсиколошке реакције, крварење у желуцу, промене на цревима, проблеми с јетром, панкреасом.
Зло посејао Монсанто
Велике мултинационалне компаније које се баве производњом ГМО семена, попут америчког магната Монсанто (који држи око 90 посто светске производње ГМО семена), намеравају да остваре потпун монопол у светској пољопривреди, тврди професор Шеварлић.
„Стварање монопола од стране произвођача ГМО материјала остварује се тако што се све чешће у ГМ семе убацује такозвани ген терминатор који уништава клицу за наредни циклус производње. То значи да искључиво семе које купите може да проклија, док је семе које добијете од одгајене биљке јалово и не може да проклија, због убаченог гена. На овај начин, стално сте зависни од добављача. То значи да морате да имате новац да купите сваке године ново семе“ – каже др Шеварлић.
(Вести)
