Министар спољних послова Србије Марко Ђурић учествовао је у Вашингтону на годишњој конференцији коју организује Америчко-израелски комитет за јавне послове (AIPAC), једном од најутицајнијих политичких форума посвећених сарадњи САД и Израела.
Иако је учешће представљено као дипломатски успех, у суштини се ради о јасном сврставању Србије у политичку орбиту једне од најутицајнијих интересних група у Вашингтону.
AIPAC није невладина организација у класичном смислу. То је политичка инфраструктура која деценијама обликује америчку спољну политику према Израелу, Блиском истоку, али и према државама које желе подршку Вашингтона.
Присуство српског министра на таквом форуму значи једно:
покушај да се Србија представи као „поуздан партнер“ у геополитичким оквирима које дефинишу САД и њихови савезници.
У преводу – Београд тражи благонаклоност центара моћи који реално одлучују о санкцијама, инвестицијама, притисцима и политичким процесима на Балкану.
Иако се формално говори о дијалогу и сарадњи, наступ на AIPAC конференцији значи позиционирање уз америчко-израелску политичку осовину.
Србија званично говори о војној неутралности и балансирању између великих сила. Међутим, појављивање на скуповима попут AIPAC-а показује супротно: тихо али све јасније приклањање западном геополитичком блоку.
Учешће Марка Ђурића на овој конференцији није изолован догађај. Оно се уклапа у шири образац српске спољне политике последњих година а то је тихо одустајање од стварне неутралности и постепено сврставање у западни политички систем уз задржавање патриотске реторике за домаћу јавност.






