Pročitaj mi članakSkok cena energenata u Evropi poslednjih dana deluje gotovo naglo, ali brojke govore same za sebe. Na otvaranju trgovanja u četvrtak gas je poskupeo za oko trećinu, probivši nivo od 850 dolara za hiljadu kubnih metara, prvi put još od 10. januara 2023. godine.
Istovremeno, naftni indeks Brent beleži rast od oko 10 procenata, dok je od početka marta ukupno poskupljenje dostiglo 62 procenta, uz cenu koja se i dalje drži tik ispod 120 dolara po barelu.
Gas je, s druge strane, od početka meseca skočio čak 108 procenata. Brojke su suve, ali njihov efekat na terenu već počinje da se oseća.
U takvoj atmosferi stiže i oštra ocena iz Moskve. Kiril Dmitrijev, koji vodi Ruski fond za direktne investicije i obavlja funkciju specijalnog predstavnika predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom, upozorava da bi Evropsku uniju mogao da pogodi, kako kaže, pravi „cunamij“ cena nafte i gasa.
Njegova poruka nije došla iznenada, već kao nastavak ranijih procena u kojima je govorio o mogućem energetskom kolapsu u Evropi.
Zanimljivo je, međutim, kako Dmitrijev povezuje trenutne tržišne potrese sa političkim odlukama u Briselu. On otvoreno kritikuje kurs koji su, prema njegovim rečima, vodili pojedini evropski zvaničnici, pre svega Ursula fon der Lajen i Kaja Kalas, optužujući ih da su odbacili ruske energente koji su, kako tvrdi, bili i pouzdani i ekonomski isplativi.
U objavi na društvenoj mreži X postavlja i pitanje koje zvuči više kao provokacija nego kao analiza: da li je za Evropsku uniju sada već kasno da preispita sopstvene odluke.
Ta vrsta retorike nije nova, ali dolazi u trenutku kada tržište zaista pokazuje znake napetosti. Energetski sektor u Evropi već duže vreme balansira između pokušaja diverzifikacije izvora i realnosti ponude i potražnje. Kada cene ovako naglo krenu naviše, političke odluke počinju da se mere ne samo u ideološkim, već i u vrlo praktičnim, ekonomskim okvirima.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko su ovakva upozorenja deo šire političke komunikacije, a koliko realna projekcija budućih kretanja.
Energetska tržišta su poznata po naglim oscilacijama, ali i po tome da često reaguju na očekivanja jednako snažno kao i na konkretne događaje.
U tom prostoru između politike, ekonomije i percepcije, Evropa će, čini se, morati da pronađe odgovor – i to ne samo na pitanje cena, već i na pitanje dugoročne strategije koja tek treba da pokaže koliko je zaista održiva.
