Pošto su cene energije i dalje visoke zbog sukoba u Zalivu, vlade širom sveta pozivaju se da smanje ograničenja brzine i podstaknu rad od kuće.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) predložila je deset mera za smanjenje potrošnje energije širom sveta, koje obuhvataju saobraćaj, domaćinstva i radne navike.

Izvršni direktor IEA, Fatih Birol, rekao je za BBC da se svet suočava sa „najvećom globalnom pretnjom energetskoj bezbednosti u istoriji“ i da je vreme da vlade budu „glasnije“ u vezi sa načinom korišćenja energije.

Priznao je da takvi saveti mogu biti „politički osetljivi“, ali da visoke cene energije daju ljudima „snažan podsticaj“ da usvoje nove navike.

Mnoge azijske zemlje već su uvele mere za ograničavanje potrošnje. Klima uređaji ne smeju hladiti ispod 25 stepeni u Bangladešu i 26 stepeni na Tajlandu.

Neke zemlje uvode kraće radno vreme za škole i univerzitete i ograničavaju avionska putovanja za državne službenike. Pakistan i Filipini uveli su četvorodnevnu radnu nedelju za javni sektor.

IEA ima 32 države članice, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Australiju, Kanadu, Japan i 24 evropske zemlje. Njena uloga je da deluje kao globalni „čuvar“, pružajući analize i preporuke o energetskim problemima, poput bezbednosti snabdevanja i prelaska na čistu energiju.

Ostale preporuke IEA za vlade, kompanije i pojedince uključuju:

Promovisanje korišćenja javnog prevoza

Ograničavanje ulaska privatnih automobila u centre gradova po sistemu par-nepar dana

Podsticanje deljenja vožnje i ekonomičnije vožnje

Izbegavanje avionskih putovanja kad god je moguće, posebno poslovnih

Prelazak na električno kuvanje

Agencija je takođe navela da treba sačuvati tečni naftni gas (LPG) za kuvanje i druge osnovne potrebe, tako što bi se vozila na biogoriva preusmerila na gas i uvele druge mere za smanjenje potrošnje.

Birol je rekao da su ove mere dodatak ranijim odlukama zemalja članica IEA, koje su se ovog meseca dogovorile da oslobode 400 miliona barela nafte, odnosno 20% svojih hitnih rezervi.

Dodao je da bi moglo doći do dodatnog puštanja rezervi „ako procenimo da postoji potreba“ da se „ublaži pritisak na ekonomiju“, o čemu već razgovara sa svetskim liderima.

„Verujem da svet još nije u potpunosti shvatio razmere izazova energetske bezbednosti sa kojim se suočavamo“, rekao je.

„On je mnogo veći nego sedamdesetih godina… Takođe je veći od šoka cena gasa nakon ruske invazije na Ukrajinu.“

Podsetio je da su vlade posle energetske krize sedamdesetih reagovale novim strategijama.

„Jedna od njih bila je veliki talas izgradnje nuklearnih elektrana širom sveta“, rekao je Birol.

„Drugo, automobilska industrija je prošla kroz veliku transformaciju. Potrošnja nafte za vožnju 100 kilometara prepolovljena je zahvaljujući efikasnijim vozilima.“

Ovog puta očekuje se rast proizvodnje obnovljive energije i razvoj baterijskih tehnologija, kao i veća ulaganja u nuklearnu energiju.

Birol je ipak naglasio: „Najvažnije rešenje ovog problema je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.“

Čak i ako se to dogodi, šteta na energetskoj infrastrukturi verovatno će smanjiti izvoz nafte i gasa iz zemalja Zaliva u odnosu na period pre rata, što će nastaviti da stvara probleme na globalnom tržištu energije.

Biće potrebni „meseci i meseci“ da se naftna polja, rafinerije i gasovodi vrate na stanje pre početka rata, zaključio je.

Izvor: bbc, n1

Oznake: bliski istok, gorivo, kriza, nafta, rat