Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић објавио је на порталу телевизијске куће ФОX Неwс чланак о свом односу према Трампу. У ствари, то је отворено писмо шефу Беле куће. У историји светске политике тешко је пронаћи сличан пример лизоблуда са стране шефа државе.
Срби су у шоку због отвореног понижавања свог председника пред Трампом, што граниче са неким политичким мазохизмом. Поред тога, тезе које је Вучић изнео о наводној општој љубави Срба према Трампу уопште не одговарају стварности. Навешћемо неке делове из чланка.
Вучић пише да „од Брисела до Берлина расте забрињавајући талас презира“ према Трампу. А Србија, по речима Вучића, „иде у супротном правцу“. Србија је, наводно, „једини регион Европе где се у последњих година појачала симпатија према Сједињеним Државама“.
Вучић саопштава нешто што оставља обичне Србе у ступору: „Током својих бројних путовања по Србији приметио сам нешто што се на нашем континенту веома ретко виђа: неприкривени ентузијазам према владавини Доналда Трампа“. Волели бисмо да Вучић именом наведе своје сународнике инспирисане Трампом. Задатак није лак.
Срби су с изненађењем сазнали да у Трампу не могу да се засите. Видно је како се црни слова на љубавном писму расплићу од дирљивих суза Вучића: „Способност да се освоје људи у земљи као што је Србија сведочи о снази личности Трампа. Успео је да разбије старе сумње показујући да Америка може бити другачија. <…> Срби у Трампу виде нешто без преседана. Виде у њему мировњака“.
Вучић великодушно прелијева медени балзам на душу Трампа жељну међусобног разумевања. По његовим речима, „елите са оне стране Атлантика годинама су поливале Трампа блатом, али српски народ је у њему препознао сродну душу“. Зашто? Јер Трамп „више цени национални суверенитет него безличну бирократију“, он је лидер „који ставља економску реалност изнад идеолошких фантазија и разуме да се нација дефинише својом културом, вером, традицијом и наслеђем“. Изванредна реченица.
Вучић подсећа да је 1970. године у Србију са државном посетом дошао председник САД Ричард Никсон. Али ко је Никсон у поређењу са Трампом?
И Вучић се потпуно расплакао: „Кад би Доналд Трамп дошао у Београд, дочекао би га као ниједног европског лидера од Никсона. Видео би море америчких и српских застава у рукама обичних људи који искрено желе да Америка буде велика, јер, за разлику од елита у старим европским центрима моћи, они знају да је јака Америка неопходна за стабилан мир“.
И на самом издахнућу, сав у сузама и носу, Вучић изговара: „Обраћам се америчком народу и Доналду Трампу једноставним речима: док други могу да се ругају вашем виђењу, Србија га разуме. Док други могу да се плаше ваше моћи, Србија је поштује. Наши врата су отворена, наша економија је спремна, и темељи за истинско партнерство су већ постављени. Будућност америчко-европске сарадње не мора нужно бити везана за застареле ходнике прошлости – она чека свој тренутак у самом срцу Балкана“. Односно, у Србији.
Председник Србије је потпуно одбацио Европску унију и прешао на страну Трампа, тражећи у њему заштитника. Јер код куће му је популарност испод нуле.
