Прочитај ми чланакСамо десетак дана пошто је теологу Благоју Пантелићу и свештенику Вукашину Милићевићу црквени суд Архиепископије београдско-карловачке, 29. јануара, званично доставио одлуку о њиховом искључењу из СПЦ због вербалног деликта и подршке студентима у бунту, пресуда је донета 25. децембра 2025. и имају право жалбе, у седиште Епархије жичке поново стиже Комисија Светог архијерејског синода ради „додатног прикупљања информација о њеном пословању у периоду од 23. октобра до данас“.
Синодска комисија је 23. октобра већ била у „инспекцији“ у овој епархији, а поједини извори у врху СПЦ незванично тврде да је проблем црквене централе у Београду са епископом жичким Јустином (Стефановићем) политичке природе. Спорни су , наводно, његова јавна подршка студентима у протесту, на чијим се скуповима појављују свештеници Жичке епархије, уз раније „замерање“ Андрићевом венцу“ у Београду зато што изостаје са ручкова које актуелни председник Србије организује за српске владике које се, од доласка патријарха Порфирија (Перића) на чело СПЦ, само једном годишње у мају окупљају на Сабору.
О поновном доласку синодске комисије владику Јустина дописом је обавестио председник „црквене владе“ патријарх Порфирије 16. јануара, истог дана кад је о томе донета синодска одлука. У том писму, у које је наш лист имао увид, поглавар СПЦ најавио је да у Владичански двор у Краљеву стижу два члана Синода – епископи: бачки Иринеј (Буловић) и будимљанско-никшићки Методије (Остојић), свештеници Велибор Џомић, који је у случају Благоја Пантелића и Вукашина Милићевића био и у улози црквеног тужиоца Архиепископије београдско-карловачке, Владан Симић, Мирослав Чолаковић, као и правни саветник Милан Андрић.
Патријарх у допису позива владику Јустина да „братољубиво прими комисију“ и да и он лично, а и сви релевантни чиниоци у Епархији жичкој одговоре на сва питања председника комисије – владике Иринеја бачког и њених чланова и „у свему сарађују у најбољем интересу СПЦ, поверене му богоспасаване Епархије и себе лично“.
Владика Јустин је, додуше не само због подршке студентском и грађанском протесту у Србији, имао проблем са „врхом врхова“ у СПЦ, који оличавају патријарх Порфије и његов духовни отац епископ бачки, тако да се и пре годину дана у високим круговима СРЦ спекулисало да је „виђен за одстрел“, али је тад је у „игри био“ и проблем са именовањем игумана у манастиру Студеници.
Данасови извори незванично тврде да су се ова двојица архијереја и пре преузимања кормила СПЦ мешала у рад Епархије жичке од доласка владике Јустина на њено челу – нису дозвољавали да „заведе ред“ у својој кући почев од „случаја“ манастира Жича што се сад користи и у овом тихом „обрачуну“.
Прошле године владика Јустин нашао се на удару и појединих медија, посебно црквених друштвених мрежа и сајтова као главни кривац за проблеме настале око избора игумана манастира Студеница. Због бројности монаха, ова задужбина Стефана Немање има право да одлучује о свом старешини, а владика Јустин је „окривљен“ за наметање свог „кандидата“, иако је у једном тренутку искористио право да као надлежни епископ буде прелазно решење док се спор око игумана студеничког не реши. У црквеним круговима спекулише се да је иза „проблема Студеница“ стајао и викар патријархов епископ моравички Тихон (Ракићевић), бивши игуман Студенице, који је наводно да томе радио „у четири руке“ са владиком бачким.
Уочи прошлогодишњег мајског заседања Сабора СПЦ владику Јустина је од 23. марта до 9. маја 2025. у више наврата посетила комисија Патријаршијског управног одбора. Због пословања Епархије жичке. Иако се спекулисало о више могућих сценарија испоставило се да ова Епархија није подељена нити је владика Јустин „уклоњен“ већ се ишло да варијанту наставка финансијских контрола, као припрему терена да Жича ове године у мају на Сабору добије админстратора.
У прилог томе говори и то што је жички извештај комисије Патријаршијског управног одбора, који је наводно „указао је на низ неправилности, зашта је надлежан искључиво Свети архијерејски Синод“ разматран је на „црквеној влади“ тек 1. јула.
Поједини медији тврде да владика Јустин није добио тај извештај, док после 23. октобра није било могуће званично ући у траг извештају синодске комисије, јер владика бачки Иринеј ни као њен преседник и „синодалац“, а ни као портпарол СПЦ није одговарао на Данасова питања о Епархији жичкој.
Владика Јустин је и пре прошлог Сабора био под притиском Патријаршије као један од шест потписника који су, као одговор на текст епископа крушевачког Давида (Перовића) у којем је овај напао студенте, помињући „српске усташе“ и „Лубјанку“ – стали у њихову одбрану. Од свих потписника тог протеста, једино је епархија владике Јустина у Србији. а он је још на почетку протеста дозволио је својим свештеницима да буду уз грађане, ако сматрају да треба, да би се 10. јула 2025. и сам огласио против насиља полиције над грађанима у градовима Епархије жичке.
Први пут синодска комисија стигла је у Краљево 23. октобра 2025, пошто је патријарх Порфирије одбио молбу владике Јустина да се посета одложи за 3. новембар због његових раније заказаних обавеза. После те контроле владика Јустин направио је још једну „грешку у корацима“ којом је, како се спекулише, подигао притисак на Андрићевом венцу. Допустио је да у конацима за госте у манастиру Студеница спавају студенти
Државног универзитета у Новом Пазару, који су пешице ишли у Нови Сад на прву годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици у којој је нестало 16 живота. Студентима је био отказан смештај у Рашки.
АД
У појединим црквеним изворима спекулише се да би данашњи долазак синодске комисије у Краљево, у истом саставу као и 23. октобра 2025, могао да буде знак да Синод можда не намерава да чека мајско заседање Сабора да би Жичка епархија уместо владике Јустина добила администратора. Незваничне процене су да се „црквеној влади“ жури да себи олакшала посао, реши ситуацију пре Сабора , што је од 2010. била пракса у свим канонски спорним сменама архијереја СПЦ, а у којима је обавезни део у оптужници било и финансијско пословање.
Улога патријарха Порфирија
У црквеним круговима постоје различите процене о улози патријарха Порфирија у акцијама у Епархији жичкој – од тога да ли је коловођа до мишљења да због гласачке и друге превласти у Сабору не може да се одупре вољи владике бачког Иринеја и наводно свог блиског рођака на месту председника републике који за свој рачун користи однос снага унутар „црквене скупштине“. Међу појединим српским епископима влада уверење да владика Иринеј бачки , наводно, чак гаји и личну нетрпељивост према владикии Јустину као и према његовом духовном оцу, покојним владики Артемију (Радосављевићу) који је у канонски спорним процесима први 2010. склоњен из Епархије рашко-призренске. Патријаршијски извори тврде да је и поглавар СПЦ последњих месеци почело да приватно шири приче да је владика Јустин иако као његов духовни отац.
Синод и епархијски савет
Свети архијерејски синод од маја 2025. ради у саставу: патријарх Порфирије, епископи: бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије (Сладојевић), рашко-призренски Теодосије (Шибалић) и будимљанско- никшићки Методије. Уочи првог доласка синодске комисије у Краљево, прошлог октобра одржана је ванредна седница Савета Епархије жичке на којој је разматрано и “ деловање и поступак у раду Комисије Патријаршијског Управног Одбора, која је у неколико наврата у периоду од 25. марта до 10. маја истраживала пословање Епархије жичке“, извештај се не помиње. Због „пометње и целокупног стања у српском светосавском народу, одлучено је да се од одмах у градским храмовима и манастирима Епархије жичке, на вечерњем богослужењу, чита Молитва за спас Српског народа светог владике Николаја жичког“.
