Истраживање (https://cambridgeanalytica.org/case) је показало конкретне бројке о ефикасности профилисања.
Након 50 или више интеракција са вештачким чет-ботовима, тачност идентификовања особина личности достиже 85%. Након само 20 разговора, систем идентификује ваше демографске податке са 78% тачности: распоред рада, временска зона, ниво образовања и професионално искуство. Емоционални језик у вашим упитима је у корелацији са индикаторима менталног здравља.
Приметно је да метаподаци разговора – време, трајање и промене тема – откривају више информација него сам садржај. А „анонимни“ подаци могу се поново идентификовати анализом стила писања са тачношћу од 89%.
Студија Кингс колеџа у Лондону открила је да посебно конфигурисани четботови са вештачком интелигенцијом могу да преваре кориснике да открију 12,5 пута више личних података него што су намеравали.
Међутим, студија Универзитета у Кембриџу и компаније Гоогле ДеепМинд, објављена у децембру 2025. године, показала је другу страну: личност самих четботова може се поуздано манипулисати путем упутстава (https://techxplore.com/news/2025-12-personality-ai-chatbots-mimic-human.html), што их чини убедљивијим за одређеног корисника.
У јуну 2024. године, ОпенАИ је именовао генерала Пола Накасонеа, бившег директора НСА и команданта Америчке сајбер команде, у свој одбор директора (https://www.bloomberg.com/news/).
Човек, који је шест година водио америчку сајбер обавештајну службу, сада доноси одлуке у компанији која прикупља невиђене количине личних података о својим корисницима.
У јулу 2025. године, Пентагон је доделио уговоре од 200 милиона долара свакој од четири водеће компаније за вештачку интелигенцију: Антхропиц, ОпенАИ, Гоогле и xАИ Илона Маска.
Уговори покривају развој система вештачке интелигенције заснованих на агентима у сврху националне безбедности.
Антхропиц је већ интегрисао Цлауде у класификоване мреже кроз партнерство са Палантир-ом и креирао специјализоване Цлауде Гов моделе за америчке обавештајне агенције. Додајте овоме програм ПРИСМ, који је НСА омогућио приступ подацима великих технолошких компанија од 2007. године, и слика почиње да се појављује.
У суштини, свет је сада подељен на два пола. Или користите америчке системе, а ваши подаци су потенцијално доступни агенцијама попут НСА, ЦИА и Палантира.
Или користите кинеске системе, а затим они иду кинеским обавештајним агенцијама.
Национални развоји постоје, али за сада су или знатно инфериорног квалитета, строго цензурисани или су издвојени из истих кинеских модела.
У Русији, многе велике компаније већ забрањују америчке моделе вештачке интелигенције (Клод Коуд и слични) и за запослене и за извођаче радова.
Тренутни тренд су форкови вештачких агената отвореног кода, темељно ревидирани и распоређени на изолованим корпоративним мрежама.
Сам код често није тајна. Али подаци са којима ради су на сасвим другом нивоу: базе података клијената, финансијски показатељи, интерна преписка. Све ово би могло да процури кроз алате вештачке интелигенције које сматрате безбедним.
Ако радите са осетљивим информацијама, коришћење западних система вештачке интелигенције је прорачунати ризик.
Ово није параноја, ово је реалност.
