Прочитај ми чланакНа Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Србије, која је почела данас, посланици расправљају о укупно 19 тачака дневног реда, међу којима су Предлог кандидата за судије Уставног суда, измене Закона о државним службеницима, као и Извештај Европске комисије о Србији за 2025. годину. Ипак, седницу су обележиле жестоке оптужбе опозиције на рачун власти, пре свега министра културе Николе Селаковића.
Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић поставио је питање које је изазвало снажну реакцију у сали – да ли је министар културе Никола Селаковић у кумовским односима са Миланом Лазаревићем, председником Савета новооснованог факултета за српске студије у Нишу, који је у јавности већ назван „ћац факултет“.
Динић је додатно упитао да ли је Лазаревић у кумовским односима и са Дејаном Антићем, државним секретаром у Министарству културе, као и да ли је реч о приватном или партијском факултету, с обзиром на то да је Лазаревић истог дана изабран и за председника нишког одбора Покрета за народ и државу, док је Антић постао потпредседник тог покрета.
„Да ли они праве јавну високошколску установу или приватни, односно партијски факултет, јер о јавном интересу овде очигледно нема говора“, поручио је Динић.
Опозиција је током седнице више пута затражила и политичку одговорност министра Селаковића. Потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић оценила је да је Селаковић „морао данас да лети из Владе Србије“, упитавши премијера Ђура Мацута ко му и зашто брани да покрене његову смену, након што је Тужилаштво за организовани криминал поднело оптужни предлог против министра.
Павле Грбовић из Покрета слободних грађана директно је упитао Селаковића да ли ће поднети оставку, а премијера да ли ће га, уколико то не учини, разрешити дужности бар до правоснажног окончања поступка.
Током расправе отворена су и друга системска питања. Посланик ССП-а Душан Никезић поново је указао на, како је рекао, „уджбенички пример системске корупције“ кроз привилегије које су дате кладионицама и коцкарницама. Он је навео да грађани Србије годишње у коцкарницама остављају око 1,2 милијарде евра, док су приходи овог сектора у последње три године удвостручени.
Посланик ССП-а Ђорђе Станковић поставио је питање ко је одговоран за то што Ниш, некада други град у Србији, данас заостаје 30 година за Београдом и Новим Садом, оцењујући да су за то одговорни они који су градом управљали више од деценије.
Седница је протекла и у знаку избора нових судија Уставног суда, с обзиром на то да већини актуелних судија у децембру истиче мандат. Председница парламента Ана Брнабић саопштила је да седници присуствује 148 посланика и да постоје услови за рад, уз приметно мали број представника опозиције у сали.
Истовремено, опозициони посланици упозорили су да се парламент све више користи као формална позорница за одлуке донете ван њега. Посланик странке Србија центар Стефан Јањић оценио је да шаторско насеље испред Скупштине Србије представља суспензију елементарних принципа правне државе и скретање пажње са суштинских тема, попут избора судија Уставног суда.
Копредседник Зелено-левог фронта Радомир Лазовић истакао је да Извештај Европске комисије јасно указује на одговорност власти за стање у држави, кризу демократије, стагнацију евроинтеграција, као и проблеме у области владавине права, независности правосуђа и слободе медија.
У сенци свих тачака дневног реда, питање могућег непотизма у оснивању новог факултета у Нишу остало је као једна од најозбиљнијих оптужби које су бациле додатну сенку на рад Владе и министра културе, отварајући дилему да ли се високо образовање у Србији све отвореније претвара у простор партијске контроле и приватних интереса.
