Pročitaj mi članakPojedinci iz srpske vlasti osumnjičeni su za preprodavanje vakcina protiv Kovida 19, koje su donirane kroz evropski program COVAX. Na toj prevari, Vučić i njegovi ortaci su zgrnuli oko dve milijarde evra. Kancelarija Laure Koveši istragom je obuhvatila i spornu nabavku respiratora, za koje se takođe pretpostavlja da su preprodavani tokom pandemije.
Европски истражитељи проверавају да ли су наменски потрошена 34 милиона евра, којима је Европска инвестициона банка финансирала реновирање Клиничког центра Ниш. Уз то, Европска канцеларија за борбу против превара (ОЛАФ) завршила је истрагу против министарке за евро-интеграције Тање Мишчевић, која је осумњичена за корупцију у време док је радила у Регионалном савету за сарадњу.
Александар Вучић је 8. априла 2020. године, док је на снази било тзв. ванредно стање, у интервјуу за РТС изјавио: „О свему што смо радили откад је почела пандемија Ковида 19, нацији ћу поднети извештај кад се све заврши“.
Све се званично завршило пре три године, у новембру 2021, али Вучић није поднео извештај о куповини и расподели вакцина, респиратора, медицинских апарата и заштитне опреме, па ни о изградњи ковид-болница и фабрике вакцина.
Дошло је време да поднесе извештај, али не нацији, него истражитељима Европској јавног тужилаштва (ЕPPО). Канцеларија ЕPPО, са седиштем у Луксембургу, коју води Лаура Кодрута Ковеши, покренула је истрагу спорних набавки вакцина и осталих медицинских средстава у време пандемије Ковида 19. Због сумње да су у том процесу извршене „преваре које се односе на расходе, корупцију која штети финансијским интересима Европске уније и проневеру средстава или имовине Европске уније“, формиран је тим истражитеља, који ће проверити наводе о злоупотребама јавних службеника из Брисела, земаља чланица ЕУ и осталих држава које су користиле новац из фондова ЕУ, укључујући и Србију.
Истрага је покренута на иницијативу белгијског тужилаштва, које је открило неправилности у набавци вакцина у којој је посредовала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Осим провере процеса набавке једног контингента Фајзерових вакцина, вредног укупно 21 милијарду евра, европски истражитељи су истрагу проширили на начин расподеле 16 милијарди евра, које су прикупљене у оквиру фонда „Глобални одговор ЕУ у борби против пандемије Ковида 19„. У том пакету, ЕPPО проверава и расподелу новца из програма COVAX, у који је била укључена и Србија.
Програм COVAX је покренут како би се обезбедио „приступ алатима за борбу против Ковида 19“, убрзао развој, производњу и једнак приступ тестовима, лечењу и вакцинама против тог вируса. Преко COVAX-а купљене су две милијарде доза вакцина, од чега су 1,3 милијарде дониране земљама у развоју. Европска унија је за земље Западног Балкана наменила 3,3 милијарде евра помоћи за превазилажење здравствене кризе, а потом, кроз Економско-инвестициони план, још девет милијарди евра, које су намењене за привредни опоравак.
Европски истражитељи сада проверавају токове новца из првог пакета помоћи Србији, који је био намењен за набавку медицинских средстава. Влада Србије и Министарство здравља осумњичени су за незакониту трговину вакцинама и медицинском опремом укупне вредности 331 милион евра. Наиме, уговори из програма COVAX дозвољавали су државама чланицама Европске уније да добијене вакцине препродају или донирају партнерским земљама. Србија је осумњичена за злоупотребу тих одредби.
Први резултати истраге ЕPPО-а откривају да је српска власт одређене контингенте донираних вакцина продавала компанијама у Мађарској и Бугарској, које су касније, по вишеструко већим ценама, препродавале те вакцине трећим државама, међу којима су и неке са Блиског истока и са севера Африке. Европски истражитељи прате трагове вакцина и новца у тој преварној шеми, за коју се претпоставља да је искоришћена за незаконито стицање добити од око две милијарде евра.
Европски истражитељи се неће зауставити на томе. Препродаја вакцина представља само врх леденог брега. Истрага ће обухватити и пројекат реновирања и проширења Клиничког центра Ниш. Европска инвестициона банка (банка Европске уније) финансирала је изградњу објеката у том Клиничком центру са 34 милиона евра. Тим новцем је реконструисано 45.000 квадрата универзитетског центра у Нишу, укључујући и 17 операционих сала и осталих објеката. Набавка комплетне медицинске опреме за Клинички центар Ниш претворила се у озбиљну корупционашку аферу. Иако је компанија Меdicом поднела жалбу на услове тендера, министар здравља Златибор Лончар, уместо да стопира процес набавке, потписао је уговор са кинеском фирмом China Sinopharm, вредан 12,2 милиона евра. Пошто је набавка опрема саставни део пројекта, који је делом финансиран из фондова Европске уније, истражитељи ЕPPО-а баве се и том афером.
За Александра Вучића је нарочито проблематичан део истраге који је усмерен ка разоткривању афере с набавком респиратора у време ковид-кризе. Европска унија је донирала 8,7 милиона евра за опрему болница, лабораторија и института за јавно здравље. Тим новцем су купљена 252 возила за здравствене центре широм Србије, од којих су 122 испоручена са респираторима. У јеку ковид-кризе, Вучић је тврдио да је набавио („не питајте ме како„) 2.200 респиратора. Од тада до данас, ниједном није било укључено више од 400 респиратора у свим српским болницама, заједно.
– Ми смо купили, веровали или не, 2.200 респиратора. Дешава се светско чудо! Ми када платимо, идемо преко Народне банке, она иде преко коресподентске банке, једне америчке банке. Како они чују да ми платимо респиратор, било да га платимо 35.000, 26.000, 45.000, није важно. Општа је јагма и туча за респираторима – рекао је Вучић 7. априла 2020, а касније је додао да су „респиратори од данас државна тајна“.
У здравственом систему Србије нема података о томе колико респиратора је купљено, од кога, по којој цени и којим установама су додељени. Ако се урачуна просечна цена, коју је помињао Вучић, може да се претпостави да су респиратори плаћени око 70 милиона евра. Наравно, под условом да су уопште купљени и допремљени у Србију. С обзиром да су већ ови јавни подаци довољни за основану сумњу у коруптивну позадину Вучићеве трговине респираторима, очекује се да аферу у потпуности расветли истрага Европског јавног тужилаштва.
За сада није познато да ли ће се ЕPPО бавити другим примерима финансијских превара у време пандемије корона вируса. Постоји много разлога за истраге, које би утврдиле да ли су наменски потрошена средства из два кредита, које је Србија тада узела зарад „ублажавања пандемије“ и „хитног одговора на Ковид 19“.
Влада Србије, као и председник државе до данас нису обавестили јавност на које пројекте је потрошено тих 250 милиона евра. Данас кредити за здравствени систем износе укупно 466 милиона евра. Већина тог новца је потрошена на прескупе, непотребне и пропале пројекте. Направљене су три ковид-болнице, које данас нису у употреби, а коштале су укупно сто милиона евра. Није им промењена намена, па у њима раде само чувари, који обезбеђују скупу медицинску опрему, која скупља прашину.
У то време, 2022. године, изграђена је и фабрика, која је требало да годишње производи 30 милиона доза вакцине против Ковида 19 кинеске компаније Синофарм. У тај пројекат, који је Вучић назвао „регионалним чудом“ и „српским поносом„, уложено је 46 милиона евра.
Иако су Вучић, Ана Брнабић и Синиша Мали неколико пута обећавали да ће „поднети потпуно транспарентан извештај шта је све урађено и набављено током борбе са вирусом и колико је новца потрошено“, то до данас нису урадили. Министар финансија Мали је 11. јуна 2020, на конференцији за медије, рекао да ће „у понедељак, 15. јуна, објавити комплетан извештај о куповини респиратора, медицинских апарата и заштитне опреме„. Тај понедељак још није дошао, али долазе европски истражитељи, који ће раскринкати коруптивне комбинације Владе Србије у време пандемије.
Какав год буде резултат истраге ЕPPО-а, осим новца, који су појединци из српске власти опљачкали из европских фондова и домаћег буџета, Србија је претрпела и велике губитке у људству. За две и по године пандемије, забележен је тзв. вишак смртности (број преминулих изнад очекиваног просека) од чак 63.000 људи. Трагична статистика је Србију дигла на треће место црне листе Европе, одмах иза Бугарске и Литваније. То показује праве размере штете коју су изазвали Вучићеви политички и пословни коруптивни експерименти.
Упоредо с овим вестима, лошим по Вучића и добрим по Србију, из Европске уније стижу и информације о другом истражном поступку против појединаца из Владе. Европска канцеларија за борбу против превара (ОLAF) завршила је истрагу, која се од краја 2022. године водила против две функционерке Регионалног савета за сарадњу. Албанска политичарка Мељинда Брегу, председница РСС, и њена заменица, српска представница Тања Мишчевић, осумњичене су за намештање једног тендера за консултантске услуге. Посао је добила агенција из Албаније, иако није прошла први круг кандидатуре.
Под покровитељством Млађана Динкића, Мишчевић је од 2005. до 2009. године била државна секретарка у Министарству одбране, а потом је постављена на место директорке Канцеларије за европске интеграције.
У септембру 2013, на инсистирање Вучића, промовисана је у шефицу српског Преговарачког тима за преговоре о приступању Европској унији. Кад су регионални медији, црногорски и босанскохерцеговачки, објавили да ОLAF води истрагу против ње због сумње у преварне радње, Вучић је Мишчевићку поставио на место министарке за евро-интеграције.
Судећи по томе како су до сада пролазили српски политичари и тајкуни, који су били изложени истрагама ОLAF-а, Мишчевићки неће бити довољна министарска функција да би је заштитила од правних санкција. ОLAF је 2002. године открио преварне послове Миодрага Костића, кума тадашњег премијера Зорана Ђинђића. После афере с препакивањем шећера, који је пласирао на тржиште Европске уније, Костић више није могао да послује на том простору, па је морао да се оријентише на Украјину.
Иначе, Костић је тада радио са шећером исто што и Вучић са вакцинама, због чега се сада налази на удару ЕPPО-а. Такође, ОLAF је 2005. године водио истрагу против Мирољуба Лабуса, који је био осумњичен за коруптивне послове са шведским Ериксоном. Лабус је, као потпредседник Владе Србије, уговорио спорне послове са Ериксоном, који је, заузврат, платио 13.000 евра школарине његовој ћерки. Тако је завршена политичка каријера првог председника Г17 плус.
Вучић је под потпуну контролу ставио српско правосуђе, али оно не може да га заштити од европских истражитеља. Европске правне институције почеле су да прогоне корумпиране српске политиканте, а тај посао ће, после смене власти, морати да наставе и доврше домаћи тужиоци и судије.
