Pročitaj mi članakStopa fertiliteta širom sveta pala je na istorijski minimum, a naučnici upozoravaju da čovečanstvu preti demografski slom.
Према најновијим подацима, просечан број деце по жени – који је шездесетих година износио између четири и пет – данас је пао на свега 2,2, што је тек незнатно изнад нивоа неопходног за просту репродукцију становништва (2,1). Иако се број становника планете и даље повећава (процењује се да ће 2025. достићи 8,1 милијарду), темпо раста драстично опада, а пројекције указују на даље урушавање.
Смањење становништва прети економским и друштвеним колапсом
Како преноси Naturalnews.com, демографи упозоравају да, уколико се овај тренд настави, светске економије ће се суочити са смањењем радне снаге и огромним трошковима због старења популације.
Стивен Мошер, из Института за истраживање становништва, описује ситуацију као „постепено урушавање светске економије“, додајући да нас чека дугорочна нестабилност коју ће бити тешко преокренути.
Слично томе, макроекономиста Хесус Фернандес-Виљаверде оцењује да је опадање фертилитета „прави економски изазов нашег доба“.
Само 4% светске популације живи у земљама са високом стопом рађања
Према подацима америчког Завода за статистику, само око 4% светског становништва живи у земљама са високом стопом фертилитета – углавном у Африци – али чак и тамо та стопа опада.
Данас се готово три четвртине човечанства налази у државама у којима је стопа рађања испод нивоа потребног за замену генерација. Ево неких драстичних примера:
Индија – са око 6 деце по жени 1960. године, сада је на 1,9
Кина – фертилитет пао испод 1
Јужна Кореја, Сингапур, Украјина – међу најнижима на свету, сви испод 1,0
САД – испод нивоа замене од 1972, са рекордно ниских 1,62 у 2023.
Почетак пада у западним земљама – контрацепција, абортус и разводи
У западним земљама, пад фертилитета почео је шездесетих година с појавом:
оралне контрацепције (одобрена у САД 1960. године),
легализације абортуса (Ро против Вејда, 1973),
пораста стопе развода.
Истраживања показују да је свака од ових појава значајно допринела смањењу броја рођених.
Кина – екстреман пример политичке контроле над рађањем
Кина је посебан случај: након глади и политичких турбуленција, 1979. је уведена политика једног детета, спровођена присилном контрацепцијом, стерилизацијом и абортусима.
Истраживачи процењују да је овом политиком спречено између 400 и 520 милиона рођења, што је Кину довело до ситуације да данас има једну од најбрже старећих популација у историји.
Финансијски притисци и савремени изазови
Данас, економски разлози играју кључну улогу у одлуци да се одложи или у потпуности избегне родитељство.
У Јужној Кореји, истраживање УН показује да трошкови становања, ограничен простор и цена чувања деце одвраћају младе од родитељства.
У САД, више од трећине одраслих без деце верује да не може да приушти родитељство.
Према америчком Министарству рада, трошкови бриге о деци често су једнаки или већи од кирије.
Демографска катастрофа се не дешава преко ноћи – али последице су дугорочне и дубоке
Стручњаци упозоравају да ће се последице ниске стопе фертилитета интензивирати у наредним деценијама:
економски застој,
недостатак радне снаге,
растући притисак на пензионе и здравствене системе,
дубока друштвена трансформација.
Свет се данас налази у тренутку када се мора суочити са најнижом стопом фертилитета у последњих 60 година, са трендом који обухвата скоро све регионе.
Ако се ништа не промени, криза становништва могла би редефинисати економије и друштва широм планете за генерације које долазе
