Прочитај ми чланак

Чика Драган је пољопривредник из Чумића о ком говори Србија: Његове речи о режиму

0

Драган Петровић, домаћин из Чумића, описао је стање српског села прецизније од многих на далеко вишим позицијама од њега. Његова изјава постаће сведочанство времена и дубине кризе наших пољопривредника, али и илустрација где су завршили они који су бирани да штите управо такве људе.

„Ја сам Петровић Драган, сељак из Чумића“, представио се овај домаћин медијима који су дошли да извештавају о блокадама пољопривредника које трају дуже од две недеље.

Његове речи и поруке које је послао, разговарајући са новинарима, оставиле су многе у размишљању и отвориле питање: где то као земља идемо? Зашто дозвољавамо да пропада српски сељак? Докле ће све ово да траје?

„Е, сад… Ако је ситуација таква да ја у овим годинама морам да се борим за своја основна права, да бих преживео ја, преживела породица, преживела пољопривреда, све би требало да буде јасно свакоме…. Не једу се летећи аутомобили, не једе се вештачка интелигенција, живи се од хране, живи се од пољопривреде…“, објашњава овај домаћин у разговору за Глас Шумадије.

Потом је и колегама са телевизије Н1 објаснио колико је власт запоставила српског сељака и пољопривреду, те колико су, према његовим речима, прозирне приче о „скоку у будућност“, „највећим платама у новијој историји Србије“ и субвенцијама које пољопривреднике „претварају у милионере“.

„Ја сам из Чумића, преко 200 година смо овде, а нама причају неки… Моји су оставили кости од Цера, Колубаре, преко Скадра. А сада неко ко треба да нас штити вређа нас и малтретира на сваком кораку. Сељак ради 24 сата, 365 дана. Ми не тражимо ништа више него да се испоштују наши захтеви. Ако је плата, каже председник, 1.000 евра просек, а ми радимо две смене – у мојој кући ради нас шесторо – наш рад вреди 12.000 евра, а ми не можемо да зарадимо толико за шест месеци. Мажу очи неким субвенцијама, то су празне приче за оне који носе телевизор уместо главе на раменима“, објаснио је он.

„Требало би неко да прочита ‘Горски вијенац’: ‘Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом’. Од оваквог режима не можемо да очекујемо ништа боље. Шта има добро у земљи? Да ли постоји сектор који је задовољан, осим људи који владају“, додао је пољопривредник из Чумића.

„Цезар је рекао да у најпропалијој земљи има највише закона. А Његош је написао: ‘Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом’. Значи, од оваквог режима не можемо да очекујемо ништа боље. Режим репресије, режим силе, режим застрашивања, режим подмићивања и подметања људи који ће да се искључе из ове блокаде“, наглашава овај домаћин.

И док чекамо како ће се протест српских пољопривредника окончати, остајемо да се замислимо над овим речима и вапајем људи којима су време и временски услови све, а које сопствена држава не види и која их је довела до тога да време троше на друмовима, а не на њивама или уз своју стоку. Јер ако сељак мора да блокира пут да би га неко чуо, онда је јасно колико смо као друштво већ одмакли. И од земље, и од разума.

Извор: Нова

Ознаке: , , ,