Прочитај ми чланакНакон убиства ајатолаха Алија Хамнеија, Иран је ушао у нову фазу власти у којој кључну улогу више нема један апсолутни лидер, већ група моћних војних команданата из Револуционарне гарде.
Његов наследник, ајатолах Можџтаба Хамнеи, формално јесте на челу државе, али према бројним изворима, његова улога је знатно слабија него што је била очева. Од именовања у марту готово да се не појављује у јавности, док се кључне одлуке доносе иза затворених врата, у кругу генерала.
Један од политичара блиских власти описао је нову структуру моћи речима: „Можџтаба управља државом као директор управног одбора… ослања се на савете чланова одбора, а они колективно доносе све одлуке. Генерали су чланови тог одбора.“
До ове промене дошло је након разорног напада крајем фебруара, када су америчке и израелске снаге бомбардовале комплекс Хамнеија. У нападу су погинули његов отац и чланови породице, док је Можџтаба тешко рањен и од тада се скрива на тајној локацији, уз строге мере безбедности.
Мојтаба Кхаменеи Моџтаба Хамнеи профимедиа-1081724326.јпг
Моџтаба Хамнеи Али Хамнеи / Каwнат ХАЈУ / АФП / Профимедиа
Због тога је практично препустио управљање државом Револуционарној гарди, која је и раније била стуб режима, али сада има пресудну реч. На њеном челу налази се бригадни генерал Ахмад Вахиди, један од најутицајнијих људи у безбедносном апарату Ирана, познат по тврдом ставу према Западу.
Важну улогу има и генерал Мохамед Багер Золгхадр, новоименовани шеф Врховног савета за националну безбедност и дугогодишњи командант са репутацијом тврдолинијаша. Уз њега је и генерал Јахја Рахим Сафави, ветеран и кључни војни саветник, који је служио и старом и новом лидеру и важи за једног од најискуснијих стратега у земљи.
У политичко-војном врху значајно место заузима и Мохамед Багер Галибаф, председник парламента и бивши командант Гарде, који сада води и преговоре са Сједињеним Државама. Управо он је постао лице нове иранске дипломатије, али са јасном војном позадином.
Аналитичари оцењују да нови врховни лидер нема ауторитет какав је имао његов отац. „Можџтаба још нема пуну контролу… формално учествује у доношењу одлука, али му се оне у пракси често само предочавају као готове,“ наводе стручњаци.
У међувремену, изабрани политичари, укључујући председника и владу, гурнути су у други план и баве се углавном унутрашњим питањима попут економије и снабдевања. Чак је и министар спољних послова маргинализован, док кључне одлуке о рату и преговорима доносе генерали.
Револуционарна гарда додатно је учврстила своју моћ током сукоба, укључујући и затварање Хормушког мореуза, чиме је уздрмана глобална економија. Ове потезе користи и за јачање своје позиције у земљи, потискујући политичке ривале.
Иако у врху власти постоје одређена неслагања, последње одлуке – попут прекида преговора са САД – показале су да генерали имају последњу реч. Иран тако улази у нову еру, у којој војни естаблишмент доминира, док верски врх све више губи некадашњи утицај.
