Подешавања / Settings

Коментарисање дневне штампе је у појединим тренуцима било веома бурно, а поготово се распламсало када се повела реч о обојеним револуцијама широм света и демагогији Ане Брнабић, када је у питању проценат незапослености у Србији (00:01:00); као и о реаговањима опозиције и власти у вези афере Крушик и могућем губитку спољнополитичке подршке режиму Александра Вучића […]

Постаће јасно да је цена послушничког односа према Вашингтону све већа, и да САД, паралелно са све мањим могућностима услед сопственог економског и другог слабљења, да суштински нешто пружају европским земљама, заправо све више одузимају („продаја цигле“) својим сталним затезањем ситуације у свету и уценама и све нерееалнијим захтевима које испостављају европској породици народа, сада и у њиховом исфорсираном сукобу са Русијом.

Сада се већ постепено формира страначка опозициона снага, која још није до краја артикулисана и уобличена, али је стварна, и са перспективама даљњег квантитативног и квалитативног јачања, паралелно са све уочљивијим слабостима власти.

Након 14 година тих „реформи“ које надгледају странци, или боље речено нама мање наклоњени део међународног фактора, наша привреда се нашла у изузетно тешкој ситуацији, готово пред банкротом, а данашња индустријска производња је око 40 % оне од пре четврт века.

Емисија Екстреми, које се већ готово читаву деценију емитује на новосадској ТВ Мост, и коју води Бојан Панаотовић, има дебатни карактер о најважнијим политичким и друштвеним питањима у земљи, укључујући и међународне теме.

Сигурно је да су се многи шампањци отварали у страним нама најненаклоњенијим амбасадама сила у Београду, и многа унапређења и масне бенефиције следиле врховима обавештајних структура које су то радиле.

Ипак сада је потпуно јасно да је страни фактор, а реч је о нама најненаклоњенијем делу међународном, пре свега САД и Британији, а у нешто мањој мери и Немачкој, из геополитичких подстицаја, тежио економским, политичким и друштвеним решењима у Србији и на целокупним српским просторима, који су се косили са елементарним интересима огромне већине нашег становништва.

Гости у емисији су проф. Др Слободан Комазец, бивши дугогодишњи главни уредник НИН, а потом и Вечерњих новости, сада професор социологије на Учитељском факултету у Београду др Слободан Рељић, и мултидисциплинарни геополитичар и научни радник др Драган Петровић, иначе превасходно стручњак за међународне односе.

Први фактор, је уникатни трговински повлашћени споразум који само Србија има у економским односима са Русијом (и који ће се изгубити уколико се уђе у ЕУ), а други је питање суверенитета земље, односно Косова и Метохије, који се додатно угрожава сваким даљњим степеником испуњавања бројних услова придруживања ка Унији, а на крају ће се тражити и сами чин признавања.

Да би се наставио континуитет Србије ка програмираном банкроту и уништењу остатака економије под старом-новом Вучићевом владом страни фактор је наметнуо и у персоналном смислу, економисте који треба да наставе овај погубни концепт (Крстић, Кори Удовички, Вујовић, Мали).

Потпуно је јасно да је Стрелков повукао прави и у одлучном тренутку стратешки потез о повлачењу из Славјанска, Краматорска и читавог северозападног дела Доњецке области пре нешто више од недељу дана.

Што је посебно важно у питању Славајанска и Краматорска није могла да делује на таквој удаљености (реч је у техничком смислу) руска ПВО, укључујући и модел С 400.