Прочитај ми чланакНа први поглед, бројке говоре саме за себе. Трошкови америчких удара на Иран већ се мере милијардама долара, и то у тренутку када још нико са сигурношћу не може да каже ни колико ће све трајати ни где би читава операција могла да заврши.
Управо на то указују и новинари немачког листа Дие Зеит: администрација председника Доналда Трампа покренула је велику војну кампању, али кључна питања – шта је тачан циљ и колико дуго ће трајати – остају без јасног одговора.
У међувремену, политичари у Вашингтону покушавају да добију макар фрагментарну слику. Чак ни затворена саслушања у Сенату, укључујући седницу одбора за одбрану, нису донела много разјашњења.
После једног таквог састанка сенатор-демократа Ричард Блументал изашао је пред новинаре и кратко рекао да је питања више него одговора, нарочито када се говори о цени читаве кампање.
Колика је та цена – ту почиње права магла. Поузданих јавних података нема, а процене се разликују. Једна од првих озбиљнијих анализа Центра за стратешке и међународне студије проценила је да је само првих 100 сати операције коштало око 3,7 милијарди долара.
Пентагон је Конгресу саопштио да је већ у прва два дана само потрошена муниција достигла вредност од 5,6 милијарди долара.
А на једном брифингу Министарства одбране, после којег је Блументал деловао видно забринуто, поменута је цифра већа од 11,3 милијарде долара за првих шест дана операције, и то без свих укључених трошкова. Процене дневних издатака иду од око 800 милиона до чак две милијарде долара.
Ако се погледа шира слика, види се да се америчко војно присуство у региону већ раније претворило у скупу причу. Пројекат „Costs of War“ на Универзитету Браун проценио је прошле године да су издаци повезани са Ираном достигли око 2,25 милијарди долара, углавном због дванаестодневног сукоба у јуну.
Бивша заменица државног секретара за одбрану у Пентагону, Елејн Мекашкер, која је у првој Трамповој администрацији била задужена за буџет одбране, проценила је крајем фебруара да је само премештање трупа у регион непосредно пре садашње кампање коштало око 630 милиона долара. Данас се процењује да је у операцији ангажовано око 50 хиљада америчких војника.
Обим операције може се наслутити и из података о гађаним циљевима. Према америчком Министарству одбране, током првих дванаест дана кампање погођено је око 5.500 циљева у Ирану. То практично значи да је већ потрошено десетине хиљада бомби и ракета.
Посебно скупо оружје у америчком арсеналу су крстареће ракете Томахаwк које се лансирају са бродова. Анализа ЦСИС-а наводи да је само у прва четири дана операције према Ирану лансирано најмање 160 ових прецизних пројектила.
Цена једне нове ракете Томахаwк достиже до три милиона долара. Сличну цену имају и нове ракете ПрСМ које се лансирају са мобилних система и могу да погоде циљ на удаљености до 500 километара – и њихова цена прелази три милиона долара по комаду.
Трошкови не долазе само од напада. Пресретање иранских ракета и дронова такође кошта огромне суме. Према подацима агенције Блоомберг, до сада је потрошено најмање хиљаду пресретачких ракета за систем противракетне одбране Патриот.
Свака од тих ракета процењује се на цену до четири милиона долара. Произвођач, компанија Лоцкхеед Мартин, прошле године је испоручила око 650 таквих пројектила.
Поред потрошње муниције, ту су и губици скупе војне технике. Током једанаест дана борбених дејстава забележена су оштећења вредна милијарде долара, делом због иранских дронова, а делом и због такозване „пријатељске ватре“, односно случајних удара савезничких снага.
Посебно осетљив удар за САД и њихове регионалне партнере представљају напади на радарске системе противракетне одбране ТХААД, који се сматрају једним од најсавременијих на свету.
Најмање три радара типа АН/ТПY-2 нашла су се на мети иранских дронова. Један је, према сателитским снимцима које је анализирао ЦНН, потпуно уништен у америчкој ваздухопловној бази Мувафак Салти у Јордану.
Још два слична система нападнута су у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима. Цена једног таквог радара који производи амерички концерн Раyтхеон прелази 450 милиона долара.
Један од неочекиваних успеха иранске стране био је и напад на амерички систем раног упозорења АН/ФПС-132 у Катару. Реч је о стационарном радару вредном више од милијарду евра који може да открије лансирање балистичких ракета на удаљености до 5.000 километара и да пошаље кључне податке за израчунавање њихове путање.
Сателитске фотографије компаније Планет Лабс од 3. марта показују трагове пожара и остатке конструкције у близини објекта.
Ни губици у ваздуху нису занемарљиви. У првим данима сукоба америчке снаге изгубиле су најмање три ловца Ф-15. Обарање се догодило након што их је пилот кувајтског Ф/А-18 Хорнета грешком идентификовао као иранске летелице.
Пилоти су успели да се катапултирају. Ф-15 је пресретач развијен седамдесетих година чија је фабричка цена око 35 милиона долара, док модернизоване верзије могу коштати и до 100 милиона.
У овој кампањи готово потрошна роба постали су и амерички извиђачко-ударни дронови МQ-9 Реапер. Летелица може да достигне брзину до 480 километара на сат, лансира ракете, пресреће електронске сигнале и преноси видео и фотографије у реалном времену.
Према подацима телевизије ЦБС, током борбених дејстава око Ирана оборено је или је због кварова пало најмање 11 таквих дронова. Претпоставља се да Иран користи једнократне дронове како би пресретао америчке беспилотне летелице. Набавна цена једног МQ-9 Реапер-а износи око 30 милиона долара.
Све то отвара и буџетско питање. Колики год да су стварни трошкови операције, велики део њих не покрива тренутни амерички буџет за одбрану. Пентагону је за ову годину одобрено 838 милијарди долара, уз додатних 150 милијарди из великог пореског закона који је Трамп потписао у јулу.
Ипак, за додатне издатке администрација ће вероватно морати да тражи нова средства од Конгреса, могуће већ ускоро. У оптицају је цифра од око 50 милијарди долара.
Паралелно се говори и о повећању буџета одбране у следећој фискалној години за додатних 600 милијарди, што би укупну суму подигло на приближно 1,5 билиона долара.
Али ни такво хитно финансирање не мора да прође глатко. Део републиканаца вероватно ће тражити смањења у другим секторима, док ће други покушати да издејствују политичке уступке за сопствене бираче. Демократска подршка такође није загарантована.
Новембарски међуизбори су све ближе, а идеја о већем распоређивању трупа у региону нема нарочиту подршку међу америчким грађанима – нити међу свим члановима председникове странке.
Републикански конгресмен Рајан Макензи из Пенсилваније то је формулисао прилично јасно: колико год да је важно онемогућити противника да настави нападе, једнако је важно спречити да се Сједињене Државе увуку у бесконачан сукоб.
И тако се круг затвара. Трошкови расту из дана у дан, бројке се мењају, политичке расправе постају све гласније, а основно питање и даље виси у ваздуху – колико ће све ово још трајати и због чега је заправо започето. Можда ће се одговор појавити тек касније, када рачуни већ буду испостављени. Или можда ни тада.
