Подешавања / Settings

И неће тада Вучић доживети судбину „Жуте косе“, како су Кастера звали Индијанци, зато што ће храбро погинути у неравноправној бици, већ најпре зато што ће остати сам, и то искључиво својом заслугом.

Слажем се када Лане Гутовић оцени наш народ речима: „У овом народу живе неписмени, полуписмени, остало су академици“…

И још тада косовски академик Хоџа утврдио је да има око 7.2 милиона Албанаца баш у крајевима који се помињу , као територија велике Албаније.

У формату Париз–Берлин–Москва–Београд може се спречити да Србија има компликације какве је имала Украјина.

Кијевска Русија Георгија Вернадског сматра се за класично дело историографије о средњовековној Русији. Издата је први пут на енглеском језику 1948, као део замисли Георгија Вернадског и његовог колеге, историчара Михаила Карповича, да у серији од десет књига обраде практично целокупну руску историју.

А власт организује концерте и прославе. Само „хлеба и игара“, нема везе што се све свело једино на игру. А весеља готово да нема да се не запева чувена жалопојка „дотако сам дно живота“. Боље би било да се на време освестимо јер дно живота је смрт и ништа друго а после ње нема ни певања ни поправног.

И зато, изгледа да се у неком облику обистињују његове претпоставке из ранијег времена када је рекао – „Ако нам званично поставе услов који гласи: Европа или Косово, онда ћемо одустати од европског пута“, јер како видимо, стварно су званично постављена обележја Косова, а Николић је заиста одустао од пута у Европу, односно барем од оног путовања пре неколико дана.

Не треба се чудити што обичан свет на Западу често има површна и погрешна сазнања о Србији и српском народу ако до њих долази обавештавајући се од аутора као што је Маргарет Макмилан. Ова канадска историчарка, професор универзитета и ректор колеџа „Свети Антоније“ у Оксфорду, спада у водеће стручњаке за историју међународних односа и објавила је више књига из области којом се бави: Никсон и Мао, Опасне игре: употреба и злоупотреба историје, Канада и НАТО, Немирни век: Међународни односи 1900-1990, Рат којим је окончан мир, и друге.

Док је Запад настојао да привуче Београд и Приштину ка Тирани (то јест да се ослободе национализма), сада се дешава нешто супротно: Тирана се приближава Приштини и Београду

Ова власт непрекидно живи од критике претходника – истини за вољу, то су радили и они претходни

Притом је означио руски ултиматим Западу: Или се договарамо о новим правилима игре, или ће их Русија успостављати самостално, без освртања на западне партнере, у првом реду – на САД.

Нешто слично се догодило и за време Другог светског рата када су се Брозове јуришне фаланге на Србију попуњавале углавном од стране прекодринског елемента чији је матерњи изговор био ијекавски, тј. исти онај на коме су спеване ноторне лажи о издаји вере, части, идентитета и Отаџбине Србијанца Вука Бранковића на Косову 1389. г.

Изгледа да Андреју Вучићу није украден само идентитет већ, према полицијским сазнањима, и крсна слава, четири зимске гуме, отирач испред улазних врата, неколико година радног стажа и што је најгоре- гомила флајера за пицерије, па НН лице већ извесно време наручује гомиле пица, палачинке с орасима и газирана пића ваневропског порекла не име Андреј Вучић, […]

Беспоговорно повлађивање и слепа послушност Бриселу до сада су стављали Србију у позицију вишеструко девалвиране монете за поткусуривање међу великим силама, а не недавни повратак Крима у састав Руске Федерације.

Београд је 16.октобра дочекивао председника Русије В.В.Путина. Посета је намењена прослави 70.-годишњице ослобођења Београда од немачко-фашистичких освајача. То је биле трећа Путинова посета Београду. Рекло би се – уобичајена дипломатска активност, рутински посао. Али реакција САД у вези са њом је била оштра. Прославу годишњице ослобођења, са војном парадом, одржаном први пут од 1985.године, Вашингтон је сматрао за неумесне.

Британски шеф дипломатије шаље и необичну поруку да је „његова влада спремна да сарађује са политичарима изабраним 12. октобра”. Читалац ће се логично упитати: А с ким би па то другим и могла да сарађује британска влада доли са слободно и фер изабраним представницима народа у БиХ?