Подешавања / Settings

Запањујућа је дрскост којом Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије, у очи лаже српску јавност:

ДОЊЕЦК – Дејан Берић, истакнути српски снајпериста са највећим добровољачким стажом у Новорусији и борац који је вишеструко одликован због исказане храбрости, у интервјуу за КМ Новине, каже да „није проблем да Тачи да дође у Београд, јер је он осуђен у Београду“.

Читајући италијански штампу ових дана упада у очи прича о грађанском покрету Sentinelle In Piedi, који већ више од годину дана одржава бдење на трговима италијанских градова, на којима сваки од учесника протеста упали свећу испред себе и у тишини чита одабрану књигу, „како би ћутњом данас остварили своје право да проговоре сутра“.

Драма авиона са председником Републике и његовом пратњом изнад Јадрана, отказ једног мотора и хладнокрвност пилота, који су летелицу стабилизовали и вратили у Београд, јесте још један доказ наше застареле ваздухопловне технике.

Не могу ја никоме да судим, али ако је он заиста одговоран за бомбардовање Србије, онда му треба судити. Поставља се питање зашто наша влада сарађује са људима који су директно одговорни за бомбардовање…

Никаквог чуда нема у томе што се председнику Србије, Томиславу Николићу, авион умало није срушио. Хвала Богу да није – али би опомена морала и њему и нама да буде јасна. Он је, како су јављале новине, требало да позове папу Фрању у Србију и одликује неког „ватиканџију“ (израз владике будимског Данила), и то о седамдсетогодишњици ослобођења Јасеновца.

“Моје колеге из Приштине заправо некритички уживају у војној победи НАТО над Србима из 1999, и да мисле да преосталим косовским Србима, као пораженој страни, не треба дати ништа: они се просто морају поклонити, или уклонити.”

Словени чине једну класу народа из Јафетовог рода којем припадају и Индијци, Медијци, Трачани (са грчким и латинским племеном), Готи (са скандинавским и германским племеном), Келти и Лети као језичке и народне класе. За нас је утешно да припадамо једном роду народа који се још од својих праотаца јавља као цивилизован на најудаљенијим границама историјског времена из чијег крила су од тада до сада потекли скоро сви они народи, који су на путевима културе освојили палму победе.

Има ли јефтинијег рата: на Русију застарелим оружјем из источноевропских магацина у рукама највеће европске сиротиње

Вилијем Енгдал, амерички економиста и историчар који живи у Немачкој, сматра да Европска унија треба коначно да се одвоји од света пред банкротом у коме доминира амерички долар и да се окрене истоку, придружењем Евроазијској економској унији и кинеском пројекту Нови пут свиле.

Знамо ли коме се диве наше кћерке, о чијој каријери сањају? Јесмо ли сигурни да то нису Сораја, Станија, Маца Дискреција, или у бољем случају Јеца, Сека, Цеца, Гоца…Питамо ли се ко су идоли наших синова, чије каријере и снове они сањају, који су им животни циљеви, шта никада никоме не би дозволили, по коју цену би бранили очево презиме, част предака, ако им се посрећило да су такво нешто наследили.

Истина је стрељана без суђења. Омер Мехић је закопан на ђубришту, као пас, испраћен ужасном ћутњом колега и претпостављених.

Штампарије су биле ћириличне, и оне у покушају, у којима је требало да се штампају књиге „српским словима и језиком”. Тако је прву књигу за католике – молитвеник, Дубровчанин Франо Ратковић штампао 1512. у Венецији ћирилицом. И друге књиге истог типа штампане су у 16. веку уставном ћирилицом.

Таман када помислимо да као држава не можемо ниже да паднемо, власт у Србији нас у вери у супротно. Да се у 2015. години у Србији режира „легални“ нацизам, потврдили су посланици Народне скупштине, који су изгласали закон о обавезној вакцинацији деце.

У Великој сали Института за међународну политику и привреду одржана је 15. априла трибина Актуелна спољна политика Руске Федерације: Домети и ограничења. Геополитичка дешавања претходних година сведоче да је реч о теми од прворазредног значаја – спољна политика свега неколицине земаља у свету има такав утицај на ширем геополитичком плану као што је то случај са спољном политиком Руске Федерације.

Христово васкрсење је најрадоснији догађај који се десио у историји људске цивилизације, па зато и кажемо да је то највећи хришћански празник. Васкрс је од настанка Цркве постао централни догађај од којег и са којим се креће читав богослужбени живот Цркве.