Подешавања / Settings

Моје име је Данило Реџеповић и ја сам главни и одговорни уредник портала Teleprompter.rs. Не желим да пише у првом лицу множине, већ желим директно да вам се обртим јер ми је тако лакше да вам објасним шта се дешава са Телепромптером и шта се дешавало са Телепромтером пре хаковања и брисања.

Јавно мњење је подељено попола, либерални Северо-Исток и Запад супротстављени су конзервативном Средњем Западу и Југу.

Сам Вучић је на такву врсту оцењивања позвао, речима: „И, нећу да се поредим, али верујем да смо, највећем делу Србије успели да приближимо ону филозофију која је направила једног Новака Ђоковића“.

Оправдано заокупљена тренутним недаћама као што је пад хеликоптера или најављени долазак Хашима Тачија у Београд, српска јавност често не примећује наизглед споредне ствари које јој се подмећу на другим странама.

Геноцид над Србима у овом систему логора спроводили су темељно, током четири године, официри и чиновници ондашње хрватске државе. Убијали су и мучили на начине од којих се леди крв у жилама, није то био репертоар иднустријског геоноцида Химлера и Хајдриха, већ паклени производи изопаченог ума средњовековних верских прогона.

Негде почетком деведесетих пожалио се Србин комшији Албанцу на Космету зашто сваког дана напаса своје овце на његовој ливади и зна ли он да је то његово прадедовско власништво. Албанац, мртав хладан, још уз циничан осмех, одговори: знам ја да је та ливада теби остала још од прадедова, али долазе нека нова времена и нова правила.

Постоје нека правила у међународним односима којих се државе морају придржавати уколико желе да и даље буду третиране као државе. Морају да повуку линије које се не смеју прелазити по било коју цену и на њима се мора истрајати. И мора се примењивати реципроцитет.

Ово у отвореном писму пише Александар Павић, Србин из Шведске, обичан момак који је планирао да другаре Швеђане доведе за викенд у Београд на вечити дерби. Али, уместо поноса, осетиће стид, јер је ће због неорганизованости наше државе пропустити дуго планирани одлазак на дерби.

Александру Вучићу је био потребан само позив Џозефа Бајдена да посети Белу кућу, да би јавно потврдио своју веру у вођство Сједињених држава. Чим је амбасадор Кирби пренео Вучићу позив потпредседника САД, премијер је отрчао на телевизију у власништву свог друга из краја где је означио Вашингтон као ни мање, ни више него „најважније место на кугли земаљској“.

Исто као што ће бити нормално ако сутра поново запуцају по Србима. Они се тако усмеравају, другачије и не знају. И то све наочиглед ЕУЛЕКС-а, америчких војника стационираних у Бондстилу и безброј представника међународних невладиних организација.

Он је оптужио владајућу светску олигархију да је народе света приморала да се суоче са новим таласом суштинске кризе капитализма у којој његови идеолози заговарају приватизацију природе кроз, како они то зову, „зелену економију“, што је у ствари „зелени или еколошки капитализам“. За боливијског председника нема двојбе да су „тржишна економија, либерализам и приватизација одувек узроковали немаштину, глад, искљученост и маргинализацију“.

Ми кажемо да уочи страшног рата ти ниси хтео да се договориш са „западним демократијама“, док су се – као што потајно знамо – једне „западне демократије“ саме прекрасно договарале с Хитлером, а друге западне, као и неке источне демократије исповедале фашизам и градиле фашистичке државе.

За време Варшавског пакта, Совјети нису имали војне базе ни у Румунији ни у Бугарској а сада их НАТО има.

Да ли се некад запитате како се једна, наводно хумористичка емисијица, од само „24 минута”, склоњена у програму Б92 у 23.00, претворила у најозбиљнији ТВ њуз-магазин српског новинарства? Да ли је могуће да се само из зафрканције може говорити понешто логично у овој земљи?

Поводом најаве могуће легализације ГМО хране у Србији, редакција СРБИН.ИНФО је разговарала са Александром Вељићем, борцем против ГМО.

Дакле, после више од 15 година минуциозних „истраживања“, суђења, тајних сведока, помоћи свих знаних и незнаних западних обавештајних служби, итд – један судија Хашког трибунала признаје да се и даље не зна ко је и зашто наредио погубљења у околини Сребренице у јулу 1995!