Подешавања / Settings

Зато је данашња сребреничка парада, осим што је парада срама и лажи уједно и парада лицемјерја балканских пацова.

За Запад су то Срби, али то њихово виђење Срба као „исконског зла“, које они као синоним за глобалну цивилизацију треба да сузбију толико је саморазумљиво, толико неупитно, и толико неспорно да они чак нису у стању да виде „зашто њихова резолуција вређа Србе“.

Воjни аналитичар Mирослав Лазански оценио jе данас да напад на премиjера Србиjе Aлександра Вучића након званичног дела комеморативног скупа у Поточарима показуjе да некоме ниjе стало да таj догађаj прође мирно и да ће помирење у региону ићи тешко.

Дураковић каже да је Вучић одлуком да дође у Поточаре пружио руку помирења.

Извињавам вам се у име мог пријатеља Пера Макића којем је глава одсечена и набијена на виле.

Ко данас у Европи сме да спомене податак да је из Хрватске, од 1990. до 1995. године, протерано најмање 450.000 Срба, да им је отето 37.000 станова, срушено на десетине хиљада кућа, да их је неколико хиљада убијено?

Део политичке елите и наше политичке чаршије сада је дубоко разочаран, јер је изгубљена сјајна прилика да се поводом резолуције о Сребреници каже: „Ето, Руси нас никада нису заштитили, па ни сада када је Владимир Путин на челу Русије.” Неки замерају председнику Србије што је писао британској краљици. Писао је свим шефовима држава чланица Савета безбедности УН, а краљица је шеф државе, није Бог. Када је могао Света Маровић да се са обе руке поздравља са краљицом, може и Николић да напише писмо. Осим тога, са британском краљевском кућом смо и фамилијарно повезани.

Онај ко жели да најефикасније науди и Србима и Бошњацима нема бољег решења него да им подгрева међусобне омразе и освежава спорне моменте из међусобне историје. Тешко је избећи утисак да је – случајан или намеран – ефекат британске резолуције управо то

Када је почетком године (25. фебруар), амерички државни секретар Џон Кери појаснио ситуацију на Западном Балкану, поводом узаврелих билатералних односа Вашингтона и Москве, без задршке је рекао да се „Србија, Црна Гора, Косово, Македонија“ налазе на линији ватре. Наравно, списак земаља преко којих ће се касније одмеравати снага и утицај два непомирљиво супростављена света, није био коначан.

Лакше му је да иде у Сребреницу него да погледа свој народ у очи. Плаћа цех своје издаје. Сада је само понизни слуга западних сила. Ипак, сутра ће му тамо друштво правити и његов велики пријатељ, слављеник, Еди Рама.

Због тога руски вето на резолуцију о Сребреници јесте историјски међаш, већи и славнији него што ико тренутно може да појми, али, рекох, то је оставштина за поколења – генерације које ће знати да цене и помињу Русију с једнаком љубављу као и Србију!

Русија на Балкану нема само економске и енрегетске, већ и политичке интересе. То је порука са последњег заседања Савета безбедности. А, политичким интересима се не тргује. Русија се, дакле, окреће Балкану. Постепено и колико јој могућности дозвољавају, али се окреће.

По­след­њих не­де­ља јав­ност је упо­зна­та с не­у­о­би­ча­је­ним слу­ча­јем „ин­тер­вјуа“, „умет­нич­ког пер­фор­ман­са“ или „ме­ди­та­ци­је“ (мо­жда све­га то­га за­јед­но?) по­ред по­смрт­них оста­та­ка срп­ског на­уч­ни­ка Ни­ко­ле Те­сле.

Одлука Скупштине АП Војводина којом се оснива ВАНУК јесте класичан антидржавни и, ако хоћете, антисрпски чин. На срећу свих грађана, та одлука је толико противправна да постоји више начина да се кроз институције онемогући њена примена.

Напади на нас ће се наставити, као и покушаји да се подрије РС, да се удаљи од Београда, да се посвађају Срби са Русијом…

Референдум по питању прихватања захтева међународних кредитора који је одржан у Грчкој, постао је догађај без преседана у новијој историји Европе. Први пут је у држави-чланици Европске уније на свенародно гласање изнето питање које не само да није усаглашено са руководством ЕУ, него је у директној супротности са основним интересима и принципима биократије у Бриселу. Све до сада су грађани ЕУ послушно прихватали све што је написано у Бриселу.