Прочитај ми чланак
Арбитражни суд у Лозани поништио је одлуку УЕФА и доделио сва три бода Албанији због дешавања на мечу у Београду.
За неке неупућене уследио је шок…
Често слушам од људи да су аполитични и да их политика не интересује али ево још једног доказа да је све политика. Док Еди Рама слави ову накарадну, али очекивану, одлуку у Лозани премијер Србије пакује кофере и иде да се поклони муслиманским жртвама, којима су руке до лаката биле упрљане српском крвљу, и на тај начин додатно понизи свој народ.
Зашто овај потез суда у Лозани није зачуђујућ?
Овакав сценарио је већ био припремљен и пре самог меча у Београду. Баш као и у Сребреници, западни агенти не спавају и увек спремају неки нови циркус. Циркус, на штету Срба! Терен је само другачији…
![miljan damjanovic beograd]()
О АУТОРУ
Миљан Дамјановић је председник Београдског окружног одбора Српске радикалне странке
С` једне стране, Еди Рама обилази окупирану срспку територију, Косово и Метохију, и најављује завршетак процеса стварања Велике Албаније а онда, само неколико недеља након тога, премијер Србије одлази у Тирану и даје изјаве о некаквим заједничким „комшијским“ инфраструктурним пројектима. Званична Албанија одбацује тврдње о постојању „жуте куће“ док режим у Србији маже очи грађанима Србије о некаквом Бриселском споразуму.
Усред Београда на фудбалској утакмици „лети“ застава тзв. Велике Албаније док наш премијер на радију Б92 се одлучно ограђује од пројекта Велике Србије. Западне силе упорно говоре о добросуседској сарадњи Србије и тзв државе Косово, режим у Београду трабуња о некаквој накарадној „Заједници српских општина“.
У Србији се толерише сепаратизам а гуши , ЕУ, Русијпатриотизам. Толерише се сецесионизам а забрањује национализам. Говори се о успешној посети Ангеле Меркел и срљању ка ЕУ и НАТО а ниподаштава се сарадња с братском руском федерацијом. Одбија се пријатељска испружена рука Владимира Путина а прихвата се непријатељска британска и немачка – рука оних које су нанеле толико зла Србији у двадесетом веку.
С` друге стране, Албанија велича своје добре међународне односе с Америком и Немачком док режим у Србији одбацује свог јединог искреног савезника – Русију (Николић и Вучић: Признајемо границе Украјине, КРИМ НИЈЕ РУСКИ)!
Треће, нико на свету не воли недоследност и понизност. Па управо су баш они, који данас воде нашу државу, издали свог политичког оца и Идеологију српског национализма. Своју политику окренули су за 180 степени и од евроскептика постали еврофанатици. Преко ноћи! Али кад је тешко, и баш кад њихови „пријатељи“ крену да нам одузимају део територије и проглашавају нас неким резолуцијама геноцидним – онда се сете Русије. Само на тренутак…
Политика је свуда око нас и ова „спортска“ одлука је чисто политичка. Као суза! Албанија је од изазивања инцидента свакодневно лобирала у своју корист а званична Србија се „мудро“ повукла. Верујем да ће се премијер Србије сложити с „оправданом“ одлуком суда у Лозани јер је, како кажу, домаћин кривац због лоше организације – слажем се у потпуности јер су сви у Лозани били запрепашћени реакцијом навијача Србије који су ту ноћ скандирали, цитирам, Вучићу педеру!
Лакше му је да иде у Сребреницу него да погледа свој народ у очи. Плаћа цех своје издаје. Сада је само понизни слуга западних сила. Ипак, сутра ће му тамо друштво правити и његов велики пријатељ, слављеник, Еди Рама. Нисам само сигуран да ли је Рама слушао Вучића када је са скупштинске говорнице, деведесетих година, претећи, оштро и одлучно, поручивао да ће за једног убијеног Србина бити убијено 100 Муслимана…
Једно је ипак сигурно, ни суд у Лозани, ни ЕУ, а ни сам Вучић не могу да спрече све веће патриотско освешћивање српског народа. Вучићу је рок истекао а фудбалерима је остало да у Тирани сада покажу како се игра за Србију када проради чувени српски инат!
Можда баш у реваншу „полети“ и нека застава Велике Србије!
Извор: Србин.инфо
