Подешавања / Settings

Уосталом, има ли већег доказа за то колико је наопака наша политичка позорница, од тога да се „министар у сенци“ Бојана Пајтића јавним протестним писмом обраћа Кори Удовички?

Млади Грци највише верују свом премијеру, њих чак 71 одсто рећи ће једно велико “не”, ако је судити по истраживању.

Постоје екстремисти разних врста, али нема горих од ових евроманијака, аутошовиниста најцрње врсте. Њима ништа није свето, само ако је гузица пуна (у сваком смислу), а у свакој опасности која се надвије над Србијом виде теорију завере.

Ту најчешће преспавају моји пријатељи кад су седам до десет дана на пропутовању кроз Врњачку Бању, оставе нешто тек за кафу и шећер, ваља се, а код нас се дневно попије и до двадесетак килограма кафе па зато тих 6000 динара, што никако није 50 евра!

Објављено је да ће ових дана бити посечен храст на Коридору 11. После дугог ћутања и замајавања народа, на препад је објављено да ће храст коначно бити посечен.

Балкан је опет у средишту пажње. На начин на који су се западни медији односили према Србији деведесетих година, данас се односе према Грчкој.

Минуле недеље су турски полицајци растерали учеснике годишње геј-параде у Цариграду. Прво су активисте неколико пута замолили да се сами мирно разиђу. Потом су се дохватили водених топова и употребили гумене метке. Тема је постала веома популарна на социјалним мрежама и мало је кога у свету оставила равнодушним.

Госпођа Иличин, која прима 40 000 динара пензију добила је порески обрачун на зону у којој живи у износу од 800 000 динара. Једино решење за порески намет види у селидби из своје породичне куће. И, у томе није једина. Али је међу првима стигла до Скупштине Србије не очекујући решење већ тражећи начина да изрази протест, пошаље поруку и упозори. За њу је време у којој живи своју осамдесетчетврту годину живота, исто времену када је као дете морала да напусти свој дом. Био је рат!

Не треба имати пуно маште да би се замислило какве су злоупотребе еутаназије могуће у друштву као што је наше. На крају крајева, живимо у добу, у којем је све у служби интереса, новца, или, говорећи језиком Цркве – у служби Сотоне. Даље морате закључити сами…

Оно што НВО планирају да ураде 11. јула у центру Београда имаће теже последице по Србију од било које резолуције.

Бројни и углавном непотврђени извештаји у турским медијима кажу да ће турска војска ускоро интервенисати у Сирији. Занимљиво је да на високом државном нивоу у Турској нико, попут министра иностраних послова, укључујући министра Мевлута Чавушоглуа, не демантује те тврдње. Турски председник Реџеп Ердоган је на Твиттеру лично нагласио да Турци неће дозволити да терористичке организације искористе хаотично окружење уз границу са Турском.

Седе тако у Пинковом студију премијер, још увек неиспаван од лавовске борбе у Бриселу, и „наоштрени“ уредници београдских медија.

Власти у Сарајеву су 1993. поднеле Међународном суду правде (МСП) захтев за покретање судског поступка против СР Југославије на основу Конвенције о геноциду [1]. Захтев је поднео амерички професор Френсис Бојл. Сарајево је тврдило да је у БиХ погинуло 250.000 за само годину и по дана рата и да је Илија Гарашанин био српски православни свештеник који је хтео својим Начертанијем да разори Отоманско царство, узорну мултиетничку државу у којој су поштована људска права много пре Универзалне декларације УН.[2] (Власти у Сарајеву никако нису могле да објасне контрадикцију између свог става да СРЈ није чланица УН док истовремено туже ту државу пред судом УН.)[3]

„Нас и Руса двеста милиона и два вагона, Руса двеста милиона, а нас два вагона“, шалили су се сами Црногорци у совјетска времена. Себе су сматрали нашима, а ми у то нисмо сумњали. Чак су неки руски цареви говорили да Руси имају необично верног савезника – Црну Гору.

Здружена акција Градског секретаријата за културу Града Београда, секретара Владана Вукосављевића, директорке Културног центра Београда Ивоне Јевтић и фаланге под називом „Ћирилица“ Добрице Ерића, резултирала је јучерашњим вишечасовним стругањем латиничног логоа КЦБ-а, заштитног знака ове градске институције културе.

АИИБ ће обезбедити средства за развој путне мреже, железница, телекомуникација и других инфраструктурних пројеката у сиромашнијим регионима Азије. У почетној фази, АИИБ ће се фокусирати на стварање „Новог Пута Свиле“ – система трговинских путева који повезују тржишта Европе и Азије.