Прочитај ми чланак
Протестни скуп Демократског фронта заказан за суботу 24 октобра увече у Подгорици, већ сада прераста у готово јединствени скуп црногорске опозиције, где од парламентарних странака једино неће учествовати Позитивна ЦГ.
То је велики успех организатора овог скупа, у односу на спонтано окупљање у протестној шетњи која је била одржана у недељу 18 октобра. Други добитак у међувремену би се могао сагледати у одустајању ДПС да организује контрамитинг својих присталица, потом у одобравању од стране надлежних овог протестног скупа ДС и остале опозиције, затим и можда понајважније уочљивих пукотина које постоје у владајућој коалицији. Овоме треба додати и здушну подршку протестном скупу црногорске опозиције, па чак и захтевима за оставку премијера Мила Ђукановића од стране великог броја удружења, покрета, невладиних организација, јавних личности у Црној Гори и окружењу. Суптилну, али јасну подршку црногорска опозиција на челу са ДФ има и у Црногорско-приморској Митрополији Српске православне цркве.
Током двадесетодневних протеста Демократског фронта, на протесте су долазили у знак подршке и предствници Социјалистичке народне партије, али нису желели да имају статус суорганизатора у протестима. Срђан Милић и руководство СНП су долазили на ванреднe седницe Савета за безбедност црногорског парламента 17 октобра и наредних дана, али су жестоко напали актуелну власт, док је Лекић и Демос одбио да уопште дође на ту седницу и издао саопштење подршке ДФ. Потом по погледу непосредног учешћа у протесту најављеног за 24 октобар, СНП се већ определио да учествује на том скупу, и да његови посланици и челници учествују на челу колоне са осталим лидеримаи посланицима ДФ.
Међутим можда кључни моменат за прерастање опозиционог скупа у организацији ДФ за суботу у свеопшти опозициони скуп, представља заједничко саопштење лидера Демоса, Демократа и УРА покрета, Миодрага Лекића, Алексе Бечића и Жарка Ракчевића, да ће доћи и подржати опозициони скуп. То су урадили и неки други мањи политички покрети и организације попут Демократске Српске странке, док је чак и бивши утицајни политичар и лидер Либералног савеза Славко Перовић је вербално дао своју начелну подршку „борби против диктатуре“.
Како је организатор саопштио, сви челници и посланици ДФ, СНП, Демоса и осталих опозиционих групација које су подржале и доћи ће на протетест, наћи ће се на челу колоне, и маса ће кренути са Трга републике ка седишту Владе. Организатор је припремио долазак присталица из свих већих црногорских градова и нема сумње да ће то бити веома масован скуп. И временске околности иду на руку организаторима, пошто се за суботу предвиђа сунчано време са највишом дневном температуром изнад 20 степени целзијусових, а слично ведро и сунчано време са највишим дневним температурама нешто изнад 20 степени, прогнозира се и у следећих десетак дана, без промена. И ово је повољан фактор за организаторе протеста, с обзиром на кишни талас који је захватио део периода оджавања свакодневних двадесетодневних претходоних протеста испред Владе. Уосталом 17 октобра у зору, када су специјалци и полиција растерали демонстранте и њихово мало шаторско насеље, такође је било кишно време.
Андрија Мандић у име органзатора још увек оставља хипотетичку могућност властима да изађу у сусрет и да усвоје захтеве за прелазном владом и оставком Ђукановића, али због негативног става власти (али не више тако арогантног става јер и они истичу спремност на дијалог), мала је вероватноћа да у последњем тренутку дође до неког компромиса. Пошто је до скупа остао још врло мало времена, има се утисак чак и када би дошло у овом цајтонгу до неког чуда и постигао се неки споразум, стиче се утисак да би скуп и тада био одржан, истина сада у једној другој атмосфери, вероватно као дефиле постигнутог успеха и демонстрација масовности опозиције.
Што се тиче пукотина у самој владајућој коалицји, приметно је да је Кривокапић констатовао да нема података да су демонстранти током прошлог викенда имали намеру да уђу у зграду Парламента, што је иначе саопштење полиције и ДПС. Кривокапић је напоменуо да постојећа владајућа коалиција практично не постоји, да социјалдемократе је сматрају техничком, што је велики корак напред ка напушању владе. Страни фактор је у међувремену био врло уздржан у оцени ситуације у Црној Гори. Већина западних земаља је позивала на уздржаност и дијалог, док се Русија критички односила према Ђукановићевом режиму.
Најзад врло је важно да унутар самог Демократског фронта, где има извесних разлика по питању доживљавања идентитета црногорског становништва, од српског, преко просрпског до (меко) црногорског (Мандић и Нова српска демократија, Пеђа Булатовић и део СНП који се отцепио и ушао у ДФ, Кнежевић, и најзад Медојевић и ПЗП), нема никаквих разлика у деловању и виђењу даљих потеза, што је било видљиво сво време трајања демонстрација, а и од раније, иако су неки аналитичари покушавали да пронађу зачетак разлика међу њима.
Писање неких портала да наводно нема фактички разлике између садашњих власти и опозиције по крупним питањима, као што је однос према НАТО, СПЦ и др, су лишене елементарне логике и пренебрегавања чињеница, и заснивају се или на (уско)страначкој и личној заслепљености, или су можда од случаја до случаја и неки други разлози. Јер у ситуацији када је било питање само пар месеци да Црна Гора уђе у НАТО без референдума, и крене се у усвајање измене закона о верским заједницама уперен против СПЦ, овакав расплет догађаја може само да измени те крајње недемократске и негативне тенденције.
Уосталом у оквиру ДФ не подржавају предложене измене закона о верским заједницма упереним против СПЦ у Црној Гори, а по питању НАТО, или су искључиво против, или су, попут ПЗП и Медојевића за одлагање и помисли о овом процесу, до стицања демократског амбијента за расправу и у крајњој линији, евентуално расписивање референдума, што је огромна разлика у односу на конкретне намере режима по овим питањима. Уосталом гласање званичне Црне Горе по питању иницијативе за учлањење тзв. Косова у Унеско, и изјава Ђукановића о континуитету и доследности по том питању и укупној политици режима, само разобличава јасну чињеницу да ДФ и остала опозиција режиму која се удружује, је далеко, далеко боља опција и са аспекта српских националних интереса, да не говоримо о укупној демократској промени која је свакао изузетно битна сама по себи.
У том правцу, велики протестни скуп ДФ и опозиције Ђукановићу, заказан за 24 октобар, је већ успео и донеће евиденте плодове и опозицији, али и читавој Црној Гори. Остаје да се види развој дођаја, и спознаја до које мере ће бити и са каквим последицама и бенефитима настављен овај опозициони и демократски процес, започет још 25 септембра у Подгорици. У случају да Ђукановић остане тврдокоран, протести се могу наставити по читавој Црној Гори, добити изузетно масован карактер и означити дефинитиван крај његове актуелне владе, чији је он технички мандатар, а вероватно и његове владавине земљом, у континуитету од четврт века.
Стога је за организаторе и читав подухват изузетно важна велика масовност суботњег скупа, а потом и одлучност да се избегну провокатори и инциденти, да скуп задржи достојанствен карактер и да даљњи потези буду условљени демократским постулатима.
То би била изуетна препорука за једну нову постђукановићевску епоху, која ће свакако бити далеко више демократска и престати да буде антисрпска (као у последњој деценији Ђукановићеве владавине), дакле против своје историјске есенције и идентитета, што је било обележје претходних година овог аутократског, неефеикасног и корумпираног режима, који је као никада до сада у историји, своје већинско становништво поделио по идентитетској и чак верској линији, ископао ровове према Србији и ушао у међународни дипломатски сукоб са Русијом. Стога протестни скуп опозиције од 24 октобра може представљати и не само у симболичком виду, можда пресудан корак ка дуго чеканим демократским променама у Црној Гори.
Извор: СРБИН.ИНФО
