Прочитај ми чланак
Врло брзо после 2000, епидемија „колективног заборава“ збрисала је 20. октобар као званични празник главног града. И ове године, млаки протоколи, тек понегде се помену партизани, као да су ванземаљци ослободили Београд.
Локални „демократски“ талас помео је, својевремено, Фјодора Ивановича Толбухина, ослободиоца Београда. Увођење „вишег“ нивоа демократије, орошавање историјских факата кроз визуру сила о чије скуте се ваљало умилно протрљати, и писање неких нових истина, отерало је маршала СССР из центра града.
Неко је 1997. проценио да нема више потребе да улица која креће од Славије и иде до Чубуре носи име које је носила. Враћен је Макензи. Толбухина ћете наћи кад кренете од Чукаричке падине ка Жаркову. „Географија“ померене памети.
Још гора судбина задесила је маршала Бирјузова. Он је нетрагом нестао. Име човека који је командовао тенкистима октобра 1944, генерал-пуковника Владимира Ивановича Жданова, хероја СССР и СФРЈ је заменила табла „Ресавска“. Бар су му оставили споменик на Aвали. Тамо где је погинуо 19. октобра 1964, долазећи на обележавање 20. годишњице ослобођења Београда…
Врло брзо после 2000, епидемија „колективног заборава“ збрисала је 20. октобар као званични празник главног града. Пронађени су нови датуми у априлу. Онда је 20. октобра 2009. тадашњи председник Русије Медведев са говорнице у Сава центру, индиректно, поставио питање које ми нисмо поставили себи:
– Због чега се ви, Срби, стидите да истичете да сте победили фашисте? Да смо их, заједно, истерали из Београда. Ваши партизани и ми.
Прошле године, у ово време, исто се запитао председник Путин. И кад год су руски председници походили Србију, растао је звук поноса. Кад „иљушин“ одлети, утихне. Као и ове, 2015. Млаки протоколи, са начуљеним ушима, да се случајно не наруши мир појединих амбасада. A, у вокабулару, тек понегде се помену партизани. Као да су неименовани ванземаљци ослободили Београд!
Извор: Новости.рс –
