Подешавања / Settings

Судска рехабилитација ђенерала Недића не би значила да он није био колаборатер, него да му није ни суђено, јер га је ОЗНА бацила кроз прозор у току саслушања, пре но што је на суд изведен.

Тачно пре седамнаест година негде у ово време – од 6. до 23. фебруара 1999. године – одвијали су се такозвани преговори у Рамбујеу, који ће се неславно завршити захваљујући неискрености и лукавости западних сила и раније припремљеном плану – ултиматумом којим су Југославији постављени немогући услови и тиме створен алиби за почетак нелегалне оружане агресије НАТО.

Седамнаестог фебруара Либијци су дочекали пету годишњицу лажне револуције западних плаћеника и издајника домовине у знатно мањем броју неголи пре саме револуције.

Од првог јула 2015 године узорци меса који су узимани у Институту за Технологију меса су само лагеровани и до краја године нису рађени. Разлог што држава није продужила уговор са Институтом за Технологију меса. Какво су месо и прерађевине од меса јели грађани само господ Бог зна; и нека им је господ Бог у помоћи.

Србија је у двадесетом веку победила у четири рата, изгубила четири државе и остала без четвртине становништва. Ни из једног пораза нисмо изашли паметнији, ни из једне победе снажнији. Двадесети век смо започели јуначки и славно, завршили срамно.

Насупрот у широј јавности форсираном ставу да је „Саветодавно мишљење Међународног суда правде о усклађености са међународним правом једнострано проглашене независности везане за Косово“ од 22.7.2010. дало за право протагонистима, спонзорима и симпатизерима „косовске независности“ и фактички поништило српско полагање права на сопствену покрајину, пажљиво читање одлуке МСП нам говори супротно: да је према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Косово и Метохија и даље саставни део Републике Србије.

Ево само три „бисера“ из дешавања у релативно кратком временском периоду пред и за време II Светског рата а тичу се односа између Руса и њима најближих балтичких народа: Финаца, Естонаца, Летонаца и Литванаца. Нама на Балкану та историја је веома мало позната и због нама наметнутих предубеђења новооткривена истина код нас изазива велика изненађења и чуђења.

Соња Бисерко је, по обичају нападајући све који јој нису по мери, а у контексту предстојећих избора, оплела по ДСС, Дверима и СРС.

Премијер Александар Вучић недавно је директно оптужио РТС да је антивладин медиј[1], док владин таблоид „Информер“ већ месецима директора РТС-а етикетира као – „жути Бујке“[2].

У јануару 2015. године, дакле пре више од годину дана, амерички милијардер и такозвани „филантроп“ Џорџ Сорош је за Forbes изјавио „како ће Русија банкротирати, потрошити своје резерве и да ће се руска економија урушити под теретом санкција“.

Евхаристијска заједница коју имамо на Св. Литургији мора стално преносити на све сфере нашег живота како бисмо живели у евхаристијском поретку.

Е, па било је лако, подгузњаци мали, кад је против вашег вође устајао понеки јуродивац кратких живаца, па сте онда грували тешком артиљеријом све док му не затрете и помисао да се спрда са највећим сином нашег народа.

Поједини немачки војни званичници се противе плановима канцеларке Меркел у вези са Сиријом јер Берлин има осећај да је приморан да следи Анкару из много разлога, укључујући мигрантску кризу и међународне односе, изјавио је за Раша Тудеј Michael Opperskalski, новинар за међународне односе.

Обавеза Србије у мигрантској кризи је да буде добар домаћин несретницима који беже од рата и да им не прави пуно проблема на путу ка крајњем одредишту. Уколико неко жели привремено да остане, то му морамо обезбедити (по правилима УН), али таквих скоро да уопште није било. Србија нема ниједну правну, моралну или политичку обавезу да прихвата ово у шта нас полако увлачи ЕУ. То на Балкану може изазвати несагледиве последице. Тако ћемо имати пораст политичких и социјалних тензија по разним векторима.

Србија у напредњачком реформаторском режиму срља у прогрес. Александру Вучићу је просто непријатно „колико нам добро иде”, наравно њему и камарили, а Србији? Србији је све горе, имамо најмање просечне плате на Балкану, мање него у Македонији, Албанији или Бугарској.

Можда, откако је почео рат у Сирији 2011. никад нисмо били ближе миру – или ширем рату.