Прочитај ми чланак
У јануару 2015. године, дакле пре више од годину дана, амерички милијардер и такозвани „филантроп“ Џорџ Сорош је за Forbes изјавио „како ће Русија банкротирати, потрошити своје резерве и да ће се руска економија урушити под теретом санкција“. Данас, годину дана после, знамо да се то није догодило, иако је буџетски дефицит износио 2,6% у односу на БДП, а златне и девизне резерве руској влади још увек омогућавају пристојан маневар у не тако сјајној ситуацији. Међутим, обзиром на предвиђања и пад цена нафте, може се рећи да се руска економија суочава са пуно мање проблема од оних које су замислили стратези санкција наметнутих против Русије.
Niccolò Caranti / Wikicommons
Сада The Moscow Times преноси изјаву Џорџа Сороша сличну оној коју је дао пре годину дана, али су разлози „неминовног банкрота“ Русије нешто другачији. Наиме, амерички милијардер Џорџ Сорош, који је под старе дане одједном добио натприродне моћи „Баба Ванге“, изнова предвиђа „како ће се режим руског председника Владимира Путина 2017. године суочити са банкротом, као и да економски проблеми озбиљно нагризају подршку коју руски лидер ужива у народу „. Вероватно доказе за ову тврдњу види у истраживању Levada Centra, према којима Путин у односу на октобар 2015. више нема подршку 88% популације, него „само“ 82%.
„Путинова популарност, која је и даље висока, почива на жељама друштва које од владе тражи финансијску стабилност и полако, али сигурно, раст животног стандарда“, написао је Сорош у својој колумни на интернет страници Project Syndicat.
„Западне санкције у комбинацији са оштрим падом цена нафте ће присилити режим да пропадне у оба подручја“, пише Сорош, очигледно вођен мишљу да је Русима једино мерило среће број телевизора у кући, коју марку паметног телефона или преносног рачунара имају или колико пари обуће поседују у орману, што је чест случај у потрошачким друштвима.
Но, шалу на страну, јер рећи да Русија нема проблема би такође била лаж, али не толиких колико тврди Сорош.
„Руском програму социјалне заштите понестаје новца, а буџетски дефицит у односу на БДП износи 7 посто. Ако влада не среже дефицит на 3 одсто, инфлација ће се отети контроли. Ови и други сценарији ће имати негативан ефекат на животни стандард и мишљење бирачког тела пре парламентарних избора у јесен „, рекао је Џорџ Сорош и додаје“ како су се у Русији протеклих месеци распламсале демонстрације у низ градова, где се протестовало против високих рачуна и пада животног стандарда „.
Истини за вољу, те масовне демонстрације није нико споменуо, а тешко је за поверовати, да их је било, да западни медији о њима не би нашироко извештавали.
![soros medved 0]()
Хоће ли Русија заиста банкротирати 2017?
Дакле, познати шпекулант Џорџ Сорош је пророковао руски банкрот 2017. године. Кључни разлог којег наводи је да Русији тада долазе на наплату инострани кредити које држава неће моћи отплатити, а по логици америчког шпекуланта због тога ће Русија бити приморана да прогласи банкрот, пише економиста и блогер Олег Макаренко.
Осим тога, Сорош тврди како ће Путин, како би избегао банкрот, „гурнути Европску унију у колапс“.
„Путину, опстанак на власти, једино може помоћи колапс Европске уније, која би тада Русију ослободила дела санкција. Осим тога, Путин може имати значајну економску корист од поделе Европе и искористиће своје везе које има у анти-европским странкама“, рекао је Сорош.
„Да Путин Европску унију гура у колапс се види и по тренутној политици Русије у Сирији, јер војна акција јача проток избеглица у Европу. Ова инвазија миграната би могла уништити ЕУ, која је сада мора да се носи са пет или шест криза у исто време, а Путин као бриљантан тактичар, није могао не искористити прилику да убрза распад Европске уније“, изјавио је амерички милијардер.
„Садашњи челници земаља ЕУ су направили страшну грешку, када су као потенцијалног савезника у борби против Исламске државе прихватили Путина. О опасности Исламске државе се претерује, али је Русија увукла ЕУ у ту „трку до краја“. Путинова Русија и ЕУ сада учествују у трци против времена и питање је ко ће први пропасти. С опасностима, коју представља Путинова Русија се тешко борити, а неспособност да се те упосности препознају задатак чини још тежом“, написао је Сорош и додао, онако успут, „да би кривац за изазивање Трећег светског рата могла бити Кина, којој такође прети пропаст“.
Према његовим речима, ако Кина, уместо извоза, не преусмери своју економију на домаћу потражњу, постоји „вероватноћа“ да ће кинески званичници изазвати спољни сукоб, само да спрече распад државе и остану на власти.
Истина, ово је сценарио који је већ виђен у историји, али велики ратови, како би се скренула пажња са унутрашњих проблема, нису били карактеристика спољне политике царске Русије, Совјетског Савеза, модерне Русије или Кине. Ко се тим рецептом служио, није се тешко присјетити.
И руски РБЦ цитира Сороша и пише да ће у периоду јануар-септембар 2017. Русија морати да плате инострани дуг од око 60 милијарди долара.
Било с које стране да гледате, Русија је прилично стабилна у финансијском смислу, а упркос рекордно ниским ценама нафте, међународне резерве расту већ шести недељу за редом, што су подаци Централне Банке Русије (СБР), а последње недеље, од 29. јануара до 5 фебруар ове године, међународне резерве Русије су порасле са 371.300.000.000 $ на 376,7 милијарди долара.
„Међународне резерве у недељи 29 јануар-фебруар 5 су порасле за 5,4 милијарди долара или 1.5%, углавном због девизне ревалоризације“, наводи СБР.
Руске девизне резерве расту шести недељу за редом и у том су периоду укупно увећане за 8,7 милијарди долара. Оне су састављене од имовине у страној валути, монетарног злата, специјалних права вучења (СДР) – обрачунске јединице коју користи Међународни монетарни фонд и других резерви“, стоји у саопштењу.
Дакле, неспорна чињеница је да руске међународне резерве тренутно износе око 370 милијарди долара, али се дуг, по мишљењу господина Сороша, 2017. године ипак неће моћи да плате, иако износи само 60 милијарди, дакле једну шестину руских резерви.
Осим тога, одакле остарелом „видовњаку“ податак да је буџетски мањак у Русији у односу на БДП износио 7%? Сви подаци Централне Банке Русије и Министарства финансија, а који су прихваћени од Светске банке и других међународних институција говоре о буџетском дефициту 2015. који је износио 2,6% у односу на БДП.
Но, прича не завршава овде. Наиме, Централна Банка Русије наводи да ће у првих 9 месеци 2017. године морати вратити не 60, него само 48 милијарди долара. Међутим, портали као што су РБЦ и The Moscow Times обично не стављају линкове на изворе, стога узимају здраво за готово и као неспорну истину предвиђања „Видовитог Џорџа“.
Но, треба мало погледати и 2015. годину и финансијска кретања у Русији. Не толико због некакве патолошке „љубави“ према Русији, још мање Владимиру Путину, колико због просте чињенице да низ народа, почев од Сиријаца и сиријских Курда, преко Кубе, Никарагве, Еквадора, Боливије, Венецуеле, Монголије, до многих других земаља Африке и Азије, знају да помоћ у њиховом отпору западном хегемонизму и империјализму могу добити у Москви и мало где другде. Дакле финансијска пропаст Русије директно значи и крај настојања бројних других земаља у очувању суверенитета, те враћање у „крај историји“ Френсиса Фукујаме, односно девети круг пакла на овој планети, са само једним господаром – банкарима са Вол Стрита.
Но, ипак погледајмо 2015. годину, која је за Русе била најтежа у смислу плаћања спољног дуга и која је забележила врх негативних ефеката западних финансијских санкција. На почетку године је Русија имала 385 милијарди долара резерви и 600 милијарди укупног дуга.
На крају године су резерве износиле 370 милијарди долара и укупни дуг Русије је био 515 милијарди долара, што се све лепо да проверити у службеним извештајима.Ако руска влада буде наставила радити по истом обрасцу, 2017. ће вратити 60 милијарди дуга и можда умањити резерве за 10 милијарди долара, што је за Централну Банку Русије прилично мал износ.
Зашто се то дешава? Зашто Руси троше тако мало новца на повраћај дуга? Два су разлога. Прво, осим што троши, Централна Банка Русије остварује и профит. У облику камата на кредите и на друге начине. Друго, руски спољни дуг се састоји од дугова државе, државних и приватних фирми. Државне и приватних компаније су највећим делом у могућности да плате своје дугове, а ако не, потребна им је минимална помоћ централне банке.
Постоји ли и хипотетичка могућност да током 2016. на наплату дођу неки монструозни дугови који ће опустошити ризницу Централне Банке Русије? Уопште не. 2016. ће Русија морати да плате 81 милијарду долара, а у прва три квартала 2017. године још 48 милијарди, што је укупно 129 милијарди долара.
Сада само треба бити довољно добар у математици и видети како располагати са преко 370 милијарди долара, колико Централна Банка Русије има у резервама, иако је и ове податке потребно ажурирати готово сваке недеље.
С наведеним се слаже и не баш често склона Путину и влади Дмитрија Медведева Руска Газета. Наиме, Јулиа Кривошапко пише „како се руски спољни дуг смањује рекордним темпом, а он се углавном састоји од кредита државе, укључујући банке, предузећа и друге организације које су се задуживале ван земље“.
„Позајмити новац у данашњем свету је уобичајена пракса којом се користи већина земаља. Дакле, важно је знати структуру дуга и друге параметре, те однос дуга према привреди.
Руски спољни дуг је стално растао скоро 12 година и у том периоду је достигао скоро 600 милијарде долара. Врхунац је био у јулу 2014. године, када је та бројка износила 732,7 милијарди долара. Онда се тренд преокренуо и у последње две године је инострани дуг смањен за 30 посто. 1. јануара ове године је износио 515 милијарди долара. То се све догодило упркос погоршању привреде и депресијације рубље „, пише Јулиа Кривошапко.
„Међутим, треба узети и јавни дуг Русије, који је 1. децембра прошле године једва прелазио скромних 50 милијарди долара, пуно мање него у привредама других земаља, ау односу на БДП је износио око 15 посто. Но, дугови банака, а посебно фирми и корпорација у државном власништву је довољно велик и они чине око 90 посто руског спољног дуга. Компаније и банке су раније користиле своје високе рејтинге и новац је за њих био јефтин, а западне банке су биле сретне да могу улагати у руско привреди „, каже Лазар Бадалов, доцент за банкарски сектор на Руском Економском Универзитету.
„Сада домаће компаније могу враћати своје дугове, али без привлачења нових кредита. Само на први поглед ова ситуација негативно утиче на предузетнике и привреду у целини, али је ово на крају можда и благодат, јер из примера знамо како завршава ентузијазам који почиње са иностраним кредитима“, каже Бадалов.
Дакле, смањење државног дуга је без сумње позитиван тренд, а угледни економски стручњак Андреј Черниавски каже „како у међувремену само треба обезбедити посебне кредитне инструменте за становнике Руске Федерације“.
Данас Руси на тржишту вредносних папира могу купити обвезнице кроз савезни зајам. Раније је Министарство финансија најавило намеру да ће грађанима дати прилику за куповину обвезница савезног зајма директно од банака, као што је било у совјетским временима.
Оно што Русија ове године једноставно неће учинити је кредитирати друге земље. Прошле године је таквих кредита било више него довољно. Но, у тренутној ситуацији постоји ризик неиспуњења обавеза руских дужника, као што је наведено од стране Министарства финансија. Украјина је најбољи пример, која једноставно нема 3 000 000 000 $ да врати Москви.
Чињеница је да до 1 октобар 2017. године Русија мора да плати око 129 милијарди долара спољног дуга, али и да ће већи део тог дуга плате државне и приватне компаније и други дужници. Питање је има ли руска држава новца да плати свој део од тих 129 милијарди долара дуга у следећих 20 месеци? Вероватно има, а Џорџа Сороша са његових 86 година можда и не треба увек узимати озбиљно.
ФОТО – Неколико графикона који демантују тврдње „Видовитог Џорџа Сороша“ о предстојећем банкроту Русије:
