Подешавања / Settings

Српску екипу која је боравила у Москви од 14. до 24. јула водили су др Душан Сладић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и др Нико Радуловић, ванредни професор ПМФ-а у Нишу.

„Теслина колекција“ је електронска архива, која садржи 7.000 написа о српском генију, који су објављени од 1886. до 1930. године. Начинила ју је породица доктора Љубе Вујовића из Њујорка.

Grupa naučnika zabeležila je momenat u kojem se smrt širi telom kao talas i preuzima dok se i poslednja živa ćelija ne ugasi i ne umre.

Скадар на Бојани, рупа без дна или неоправдано запуштен научни центар? Акцелераторска инсталација Тесла (АИТ) Института за нуклеарне науке института „Винча”, амбициозно замишљен пројекат, са променљивим успехом гради се 24 године без јасних потврда да ће икад бити завршен. А до сада је у њега уложено близу 15 милиона евра и процена је да за финализацију треба још 10,6 милиона. Којих, по свој прилици, нема.

Место, за које се верује да је трипут веће од платоа Гизе, удаљено је двадесетак километара од града Абу Сидум који се пружа дуж обала Нила.

О српском грбу, националном симболу, најбоље је и с највише љубави писао Рус Александар Соловјев док је био у Швајцарској, где је живео као изгнаник из Југославије након Другог светског рата.

У Њујорку настављено обележавање године нашег научног генија. Поставка Теслиног музеја из Београда идеја је њујоршког градоначелника Блумберга. Поставку у њујоршком Холу науке и пре њеног званичног отварања обишао је велики број младих.

Изумирање да би преживели скок температуре за четири степена, већина кичмењака мора да еволуира чак 10.000 пута брже него досад.

Најчувенији Србин сматрао је да сва научна истраживања треба да буду фокусирана на бољитак и напредак људског рода, а не за стварање профита. Представљамо она без којих не бисмо могли да замислимо модеран свет.

Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао ће ми бити та да је то дело једног Србина!

Научници су открили више од 3.500 јединствених секвенци гена у језеру Восток, подземном резервоару воде Антарктика који је изолован од света већ 15 милиона година и открива сложен екосистем далеко изнад очекивања.

Београдски дневник Политика, најстарији дневни лист на Балкану, објавио је 4. јула („Дан устанка народа и народности Југославије“) кратак текст на основу информације агенције Танјуг, а која је то пренела са једног хрватског интернет-портала из Загреба. Ради се о неколико реченица Стјепана Месића.

Организатори протеста „Спасимо науку“ саопштили су данас да настављају са протестом јер сматрају да су „неприхватљиви“ званични одговори Министарства просвете, науке и технолошког развоја на њихове захтеве.

Уместо да се суоче са открићима др Кљосова, професора са Харварда, и да их, ако имају научне аргумент демантују или прихвате, српски историчари ћуте игноришући она научна открића која се не уклапају у интересе страних ментора.

Министарство културе издвојило је средства да се после скоро једног века у Археолошкој збирци Филозофског факултета направи стална изложба експоната са светски познатог локалитета – Белог брда у Винчи, сазнају „Новости“.

Поводом годишњице кумановског споразума пред Вама је поново текст о тези С. Хантингтона о сукобу култура и цивилизација, као теорији трећег светског рата.