Прочитај ми чланакЋацизам има велике сличности са фашизмом : култ Вође, Месије, диктатора, театралног Кловна, уништавање парламентаризма и свих државних институција, финансијска контрола опозиције, потпуна контрола државних ресурса за производњу, размену и дистрибуцију, контрола медија, брзо богаћење уског круга привилегованих око Дучеа, организовање државних криминалаца, стварање хорде батинаша, црнокапуљаша, претње, пребијање и убијање невиних грађана, док се величају ЕУ вредности и добија отворена подршка комесара из Брисела.
Ћацизам је добио назив по неписменом писању речи – ђаци. Ћацизам је агресивни примитивизам кога карактерише: лагање чим се зине, средњи прст, вређање и понижавање грађана, медијске перверзије ријалити пацијената, наркотизованих политичара и водитеља, грицкање слина из носа, показивање гениталија, чекић у руци на протестима, пуцање из звучног топа, лача мати, бахатост, мржња према Србима, пузање пред ЕУ комесарима и садистичко иживљавање над окупираним народом.
Ћацизам се суштински разликује од фашизма, јер фашизам није распродавао и уништавао своју државу и нису мрзели свој народ. Ћацизам презире грађане који имају своје мишљење, који размишљају својом главом, независне интелектуалце, стручњаке, сваки облик протеста, демострирања, организовања штрајка и не може да поднесе никакву критику. Ћацизам нестаје када се сруши тоталитарни политички систем Узурпатора и када се Србија ослободи окупације. Ћацизам је последња етапа посрнућа Србије, када почиње њено самостало ослобађање, уздизање и усправљање у Духовну вертикалу.
Тренутно најјача политичка снага у рушењу Ћацизма је студентски покрет. Студентима се масовно придружио окупирани, презадужени и све сиромашнији народ. Према последњим подацима Еуростата, Србија спада у најсиромашније земље Европе.Али, студенти и народ не протестују због сиромаштва. Протестује се због уништене будућности. Не може више да се трпе лажи, демагогија, обећања, претње и насиље. Протестује се за Слободу, Правду, Истину и Поштење. Зато се студенти саможртвују и пристају на библијске муке. Челиче се кроз патњу. Достојевски и Ниче су о томе више писали. Узурпатор и његов криминални режим то не могу да разумеју.
Алави, похлепни, бахати, примитивни, перверзни, лењи, неспособни и покварени не могу да схвате појам жртвовања. Зато ће да пропадну. Бацићемо их на сметиште историје. Више никада у нашој историји да се не појави Ћацизам. То је велика брука за наш древни народ. Који је прошао свакакве муке, окупације, терор, убијања и геноцид, али никада није имао овакву велеиздајничку и садистичку власт. Економија, дакле, није директан мотив побуне.
То људи са Запада не могу да разумеју. Зато студенти враћају Европи изгубљену Наду. Враћају Веру да је могуће створити боље и праведније друштво. Могуће је да се ослободимо од тоталитаризма лажне представничке демократије. Студенти су понели упаљену бакљу Слободе у Стразбург. Наравно, студенти бициклисти одлично знају да не могу да разнеже немилосрдне ЕУ сатрапе. То им није циљ. Намера им је да њихову бакљу Слободе виде грађани Европе.
Можда ће нека искра да врци и да упали друге бакље. То је први корак. Цивилизација из Подунавља поново просвећује и спашава Европу од мрака материјализма, бесмисла и примитивизма. Варварску Европу цивилизујемо библијским саможртвовањем. Наши људи у расејању су острва Слободе, оазе у пустињи Духа, које могу да прихвате посрнулу Европу у свој братски загрљај.
Економија ће тек да дође на ред. Корак по корак. Не сме да се срља, јер грогирани Узурпатор је на све спреман само да остане на власти. И да уништи Србију до краја, како су му наложили наши вековни непријатељи. Студенти и побуњени народ су отворили, напокон, кључно историјско питање нашег биолошког опстанка : Србија или Узурпатор? Будућност или нестајање? Народ мора данас да изабере. Колико видим, народ је изабрао Србију и будућност.
Већина народа је изабрала. Пропали митинг Узурпатора је то јасно показао. Није било 50.000 људи, упркос аутобусима ,бесплатној храни, бесплатном пићу и Баји Малом Книнџи. Тај уплашени, уцењени, потплаћени и затворени народ у кавез, пробио је ограду и напустио митинг баш у тренутку када је Узурпатор беснио на говорници. Зар вам те сцене све не говори? Узурпатор је потпуно пропао, као и његов митинг, прегазило га је време.
Неће ни доведени народ да га више слуша. Згадио се свима. И мора да оде. Његов политички одлазак је скопчан са нашим биолошким опстанком. Данас је питање само КАДА и КАКО? Наравно, циљ мора да се оствари без жртава. Зато је важно што 15.03. није дошло до грађанског масакра, кога је Узурпатор прижељкивао, како би могао да учврсти своју тиранију. Студенти су послушали ветерена и бајкере, којима је жандармерија јавила шта се спрема. Мудрост нам је сада преко потребна. Зато не смемо да срљамо.
На постављена питања КАДА и КАКО, наш ПОКРЕТ МОБА је одговорио оперативним и конкретним планом, кога су наши стручњаци изнели неколико година уназад. Писали смо и говорили да намештене, неуставне и незаконите изборе морамо да бојкотујемо, како би оголили тоталитарни Ћацизам. Нажалост, његова опозиција то није прихватила. Изашли су на криминалне изборе и дали легитимитет Ћацизму. Данас још увек седе у нелегитимној Скупштини, мада је Узурпатор наредио да се звучним топом пуца у народ. Зато власт и опозицију морамо да лустрирамо.
То је једини начин да се расчисти терен и спаси држава и народ. Курта и Мурта нису дорасли историјском добу. Треба нам нова политичка идеја, која ће да нас спаси сигурне националне пропасти.Покрет МОБА нуди ту нову политичку идеју. На страницама овог листа сам, у неколико наврата, писао шта треба да се ради и нудио решења. Сматрао сам да није важно које је боје мачка, ако мачка лови пацове. Који су постали опасност за државу и народ, јер шире опасну заразу Ћацизма.
Моји саборци из МОБЕ су наступали на друштвеним мрежама и нудили наша решења. Нисмо хтели да се намећемо. Назвао сам тај наш друштвени ангажман – НАТАПАЊЕ! Које је данас, хтели ви то да признате или не, дало своје резултате.
Не смета нам што је студентски покрет преузео наше идеје директне демократије, немања лидера, масовних демострација, тачкастог отпора, привремене владе, владе стручњака, генералног штрајка и одржавања слободних и поштених избора после годину дана. Драго нам је што смо помогли у том просвећивању. Нашим искуством и знањем, родољубљем, показали смо којим путем морамо да идемо. То је једини пут нашег спаса.
Нема, господ другови, другог пута. Мартовско истраживање Института друштвених наука, који је радио анакетирање на 11.110 грађана, потврдило је наше Натапање и показало да 84% грађана подржава идеју о правом Генералном штрајку, док 70,5% грађана сматра да ни власт ни њена опозиција не могу да спасе Србију од пропасти, већ то морају да ураде нове политичке снаге које носе нове политичке идеје. Велики је посао пред нама, кога можемо да урадимо само- ЗАЈЕДНО!
Не могу студенти то сами да ураде, морају да им се прикључе сви грађани, који траже системске промене у друштву.
Шта нам смета? Смета нам што наше идеје узимају и злоупотребљавају лажна опозиција и разни режимски покрети. Они то раде према упуствима Узурпатора, јер им је намера да све обесмисле и да угуше студентску и народну побуну. Тако су отворене расправе да ли прелазна, привремена, техничка или експертска влада? Да ли власт и опозиција да формирају или само професори? Ко ће бити у тој влади? Шта ће та влада да ради? Колико ће да траје? МОБА је на сва та питања давно дала решења. Потребно је било само да студентски покрет на пленумима то прихвати. Недеље су прошле, док се пре неки дан нису огласили студентски пленуми каква треба да буде експертска влада и ко може да уђе у њу.
Подудара се поново са нашим идејама. Подудара се и са добијеним истраживањима Института. Време је за – Завршни ударац! Свако даље отезање и одуговлачење може да доведе до трагедије. Узурпатору је остао само Терор. То је једина његова политика. Последњи кобни корак пред његов политички одлазак. Терору се можемо да одупремо једино применом оперативног плана, кога сам већ неколико пута овде изнео.
Понављам, због значаја редоследа потеза. Не смемо да их прескочемо. Редом :
1.ОКРУГЛИ СТО – кога сазивају студентски пленуми и позивају све који нуде решења. Свако добија 5 минута за презентацију. Студентски пленуми гласају и бирају са којим стручњацима настављају сарадњу.
2.ПРИВРЕМЕНА ВЛАДА СТРУЧЊАКА – радне биографије достављају сви стручњаци из земље и расејања. У ПВС улази 550 стручњака у 9 министарстава, председник владе и гувернер.Тако свака област има 50 стручњака, који заједно доносе одлуке и нема лидера.
Кандидати за министарства морају да имају 25 година радног исуства, док кандидати за место председника владе морају да имају 30 година радног искуства на домаћим и страним тржиштима.
Поред бирање ПВС, студентски покрет бира 10.000 консултаната ПВС, који имају најмање 10 година у струци и који волонтерски помажу ПВС.
3.ПРОГРАМ ЗА СПАС СРБИЈЕ – студентски пленум усваја гласањем Програм рада ПВС;
4. ПРОТЕСТ – студенти позивају на протест све грађане, који се окупљају у Београду око Скупштине, Председништва, Владе и РТС-а, док се уопштинама и градовима окупљају сви око општинских и градских скупштина;
5. УЛТИМАТУМ – поставља се Ултиматум председнику, Скупштини и Влади да у року од 48 сати поднесу оставку, док грађани остају на улицама до испуњења Ултиматум,
6.ЛЕГИТИМИТЕТ – грађани у протесту и наши грађани у расејању гласају акламацијом, електронски или преко апликације за ПВС и Програм. Очекујемо преко 2,5 милиона људи да ће да гласају и тако се испуњава чл.2 Устава да суверени грађани директно одлучују;
7. ГЕНЕРАЛНИ ШТАРЈК – након истека 48 сати, отпочиње Генерални штрајк. Србија мора да стане да би се покренула.
8. ПВС – након оставки, успоставља се ПВС на годину дана, која спроводи Програм за спас Србије и припрема прве, демократске, слободне и поштене изборе.
То је, браћо и сестре, редоследн потеза. То је пут како да се ослободимо од окупације и како да се избавимо из садашње трагедије. Истраживање је показало оправданост наших политичких идеја. Грађани траже системске промене. Немамо више простора за замајавање, спрдање и губљење времена. Велики историјски посао је пред нама. Кога не може да уради један човек или једна странка. Не може ни коалција неких странака.Може само да најсложенији посао спаса државе и народа ураде стручни тимови.
Тако избегавамо могућност да неко буде корумпиран, уцењен или убијен. Боримо се против Зла. Можемо да га једино победимо ако заступамо Добро. Зло се не може да победи ако гласамо за мање Зло. Нема мањег или већег Зла. Запамтите, Зло је Зло и морамо да му станемо ногом за врат, како нас саветује мудри Његош. За такав подухват потребна је јака и моћна организација, која ће да носи нову политичку идеју. Организација која неће да буде тоталитарна и која ће бранити Директну демократију и Меритократију или владавину стручњака. Дошло је Ново доба. Време је за промену политичког и економског система.
Чацизам је Зло. Једина његова предност је реалност да је на једном месту окупио највећи Олош у друштву. Узурпатор их је прикупио попут неког магнета и везао за себе. Када он буде политички поражен и када буде ухапшен, процесуиран и осуђен, видео сам да студенти најављују инвестииције подизања нових затвора, онда ће са њим да падне и читав тај олош. Једним потезом.
Неће бити потребно никакво губљење времена. Народ ће знати ко ће био присталица ћацизма. Морају да се строго казне. Лустрирају. Опљачкана имовина ће им се конфисковати. Вратићемо је држави и народу од којих је све отето. Ћацизам остављамо историчарима да га изучавају. Тако ће Узурпатор испунити свој сан да некако уђе у историју. Биће забележен као највеће Зло у историји древног србског народа. Творац Ћацизма и Ћациленда. Наивеће срамоте и понижења у нашој дугој историји.
