Na zvaničnoj stranici Srpske radikalne stranke i danas stoji konferencija za medije na kojoj je Vojislav Šešelj tvrdio da je Zlatibor Lončar oštetio državu za 24 miliona evra. Optužbe su bile teške, direktne i bez ograde. Nije bilo diplomatskih formulacija, ni relativizacije. Poruka je bila jasna: reč je o čoveku koji je, po Šešeljevim rečima, naneo ogromnu štetu Srbiji.

Prema Šešeljevim rečima, sporni dopis kojim su promenjeni cenovnici lekova doveo je do ogromnih finansijskih gubitaka u zdravstvenom sistemu, umesto najavljenih ušteda. On je upozoravao da je tim potezom otvoren prostor za dodatnu pljačku države, koja je, kako je tvrdio, mogla da dostigne i do 50 miliona evra kroz netransparentne nabavke. https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/lat/konferencije-za-medije/dr-seselj-zlatibor-loncar-ostetio-drzavu-za-24-miliona-evra.html

Šešelj je dalje iznosio tvrdnje da je Lončar formirao komisiju sastavljenu od „svojih ljudi“, što je, po njemu, omogućilo zloupotrebe prilikom nabavke lekova i medicinske opreme. Posebno je problematizovao način na koji je ministar raspolagao uticajem u farmaceutskom sektoru, navodeći da se redovno sastajao sa predstavnicima kompanija u elitnim lokalima, daleko od očiju javnosti.

Jedna od najtežih optužbi odnosila se na imovinu. Šešelj je tvrdio da je Lončar došao do stana od oko 180 kvadratnih metara, koji formalno nije bio na njegovo ime, što je predstavljao kao dokaz nelegalnog sticanja bogatstva i prikrivanja stvarnog vlasništva.

Pored finansijskih i koruptivnih navoda, Šešelj je u javnost iznosio i tvrdnje da je Lončar u bezbednosnim krugovima bio poznat pod nadimkom „Tibi“, te da su ga pojedini izvori povezivali sa pripadnicima Zemunskog klana. Iako ove tvrdnje nikada nisu dobile sudski epilog, izrečene su javno i bez ograde, kao teške optužbe čoveku koji je obavljao jednu od ključnih funkcija u državi.

Sve ovo danas stoji u oštrom kontrastu sa aktuelnim političkim odnosima. Umesto kritike i zahteva za odgovornost, javnost sada vidi srdačne susrete, bliskost i političku saradnju između Šešelja, Lončara i predsednika Srbije

Aleksandar Vučić.

Postavlja se suštinsko pitanje: da li su nekadašnje optužbe bile istinite i zasnovane na činjenicama, ili su služile kao sredstvo političkog pritiska u tom trenutku?

Ukoliko su bile istinite, onda današnje ćutanje i bliskost predstavljaju prećutno odustajanje od borbe protiv korupcije. Ukoliko nisu, onda je javnost godinama bila izložena ozbiljnim optužbama bez osnova.

Politički savezi mogu da se menjaju. Ali optužbe za milionsku štetu državi ne bi smele da nestanu bez odgovora. Upravo u tom ćutanju leži najveći problem srpske političke scene: odsustvo odgovornosti i objašnjenja pred građanima.

Istina, za razliku od koalicija, ne bi smela da bude privremena.

Izvor: Srbin.info

Oznake: nezakonita imovina, Aleksandar Vučić, afera Lončar, afere u Srbiji, Vojislav Šešelj, zdravstveni sistem Srbije, Zemunski klan, Zlatibor Lončar, komisija za nabavke, korupcija u državi, korupcija u zdravstvu, nabavka lekova, odgovornost vlasti, oštećenje države 24 miliona evra, političke optužbe, politički savezi, prikrivanje vlasništva, promena političkih stavova, sporni cenovnici lekova, stan od 180 kvadrata, tajni sastanci, farmaceutske kompanije