Pročitaj mi članakU raspravi o kontroli jednog od najvažnijih morskih prolaza na svetu, sve češće se čuje stav da jednostavna rešenja – zapravo ne postoje.
Ormuski prolaz, ta uska ali ključna tačka kroz koju prolazi ogroman deo svetske trgovine energentima, ponovo je u centru pažnje. Ovoga puta, ne zbog konkretnih poteza, već zbog procena šta je uopšte moguće.
Američki novinar Taker Karlson izneo je prilično direktan stav na društvenoj mreži X: vojni pristup, kaže, ne može obezbediti slobodnu plovidbu kroz Ormuski prolaz.
Njegova ocena dolazi u trenutku kada se razmatraju različiti scenariji vezani za Iran i širu regionalnu dinamiku.
Karlson ide i korak dalje. Čak i u slučaju da sadašnje iransko rukovodstvo bude uklonjeno, tvrdi on, situacija se suštinski ne bi promenila.
Kontrola nad prolazom bi, kako navodi, prešla na druge aktere, koji bi i dalje imali mogućnost da ograničavaju kretanje brodova. Drugim rečima, promena strukture vlasti ne garantuje promenu pravila igre.
„Vojno rešenje ne postoji. To nije stav zagovornika mira… već praktično zapažanje koje odražava realnost“, naveo je Karlson.
U istoj izjavi dodaje da nije moguće „bombama otvoriti prolaz“, uz napomenu da je ometanje trgovine relativno lako, dok je njeno obezbeđivanje znatno složenije. Ta neravnoteža, kako objašnjava, čini čitav problem izrazito asimetričnim.
U njegovom viđenju, nijedna spoljašnja sila ne može dugoročno garantovati otvoren prolaz bez saglasnosti ne samo iranske vlasti, već i ljudi koji žive u Iranu. To je detalj koji se često zanemaruje u političkim analizama, ali koji, kako sugeriše Karlson, može biti presudan u praksi.
Ova izjava dolazi neposredno nakon obraćanja predsednika SAD Donalda Trampa naciji, koje se, između ostalog, bavilo i situacijom u Iranu.
Karlson je taj govor protumačio kao signal kraja američkog globalizma, što dodatno komplikuje tumačenja celokupnog konteksta.
U takvoj postavci, gde se prepliću političke poruke, bezbednosne procene i realnost na terenu, pitanje Ormuškog prolaza ostaje otvoreno. Ne toliko u smislu da li će biti prohodan, već ko i pod kojim uslovima može da garantuje njegovu stabilnost – i koliko dugo.
